Shvatite ovu temu kao neku vrstu prednajave naše ture za vikend 25-26. septembra, kojom hoću da se konsultujem sa vama u nameri da ova tura zaista bude maksimalno optimizovana za savršen užitak i doživljaj predela. Evo moje maksimalističke ideje što se tiče trase koju treba prevesti:
(možete da je pokupite za pregled u vašem omiljenom softveru sa http://www.freebiking.org/RAZNO/Predeja ... legrad.zip)
Ako je posmatramo kao turu za dva dana, ova trasa mora da se okarakteriše kao teška, ne toliko u tehničkom (putevi su odlični), koliko u kondicionom smislu. Prvi dan podrazumeva oko 66 km dužine i čak 1800 m penjanja, dok drugi dan, trasa od planinarskog doma na Besnoj Kobili, ima 74 km dužine, ali je pretežno nizbrdo. Od 800 m penjanja tog drugog dana polovinu možemo da eliminišemo ako odustanemo od pohoda iz planinarskog doma na vrh Besne Kobile, nego skrenemo odmah na jug grebenom ka Dukat planini. Drugi dan, dakle, nije problem, iako kilometraža deluje pomalo zastrašujuće.
Optimalno bi bilo ovu trasu podeliti u tri dana: prvog dana glavnina uspona, uz oko 33 km vožnje od Predejana preko Čemernika do Vlasine, a drugog dana isto toliko kilometara i mnogo manje uspona na potezu od Vlasine preko Vardenika do Besne Kobile. Trećeg dana bi mogla da ostane planirana trasa preko Dukat planine do Bosilegrada.
Šta ne valja u ovoj ideji? To što bi morao opet da se uzme petak kao kada smo išli na Zelengoru, što bi verovatno mnoge ljude koji bi inače krenuli osujetilo da krenu.
Ima li načina da se trasa skrati i da dobijemo opušteniju dvodnevnu turu? Recimo, to može da se uradi tako što ćemo prvog dana do Vlasine, a drugog do Besne Kobile i sa nje spuštanje direktno za Bosilegrad, bez spavanja u domu na Besnoj Kobili. Ili možda da se sa Besne Kobile spustimo na suprotnu stranu, ka Vranju (što bi verovatno donekle pojednostavilo prevoznu logistiku). Ali, u tom slučaju potpuno gubimo prelazak grebenom Dukat planine, koji je posebna egzotika.
Zanimaju me vaša mišljenja o svemu ovome, posebno mišljenja ljudi poput Milana (Drakulića) koji su već bili gore i znaju teren.
Drugo, u velikoj sam dilemi kako da organizujem prevoz za tu turu. Verovatno bi optimalno bilo da pokušam da ugovorim minibus, ali bi to podrazumevalo nerazumno velike troškove (najam, dnevnice i prenoćište za vozača i slično), a i tu postoji hronično pitanje dovoljno velike prikolice za prevoz bicikala. Jeftinija (ali za organizaciju malo komplikovanija) varijanta bi bila nešto slično onome što smo radili za Zelengoru, da nam stvari nosi prateće vozilo (koje, uz malo sreće, ovoga puta neću morati ja da vozim). Ako ne budemo nosili šatore (u slučaju spavanja u planinarskom domu) problem je daleko manji, jer prateće vozilo praktično i nije potrebno za tegljenje stvari, već eventualno da vozače automobila na kraju ture iz Bosilegrada prebaci do Predejana po kola, kako bi mogli da dođu po svoje ljude u Bosilegrad. To je pomalo rogobatno, jer ima ihahaj kilometara između Predejana i Bosilegrada, pa će taj završni transfer baš potrajati, kuda god da se ide (iz tog aspekta bi bilo mnogo praktičnije sići ka Vranju nego ka Bosilegradu).
Eto, to bi otprilike bile moje dileme vezano za ovu turu. Bacite pogled na kartu, učitajte GPX, razmislite pa recite šta mislite i kakve su vam želje.
).
Vidimo se na pedalama 
