praznika, s obzirom da će očigledno biti jako puno raspoloživog
vremena koje treba što kvalitetnije upotrebiti. Vreme nam baš i ne
ide na ruku... Poplave na sve strane, zemlja jako vlažna još od
topljenja obilnih martovskih snegova, čak sam razmišljao o varijanti
da je možda pametnije organizovati planinarske nego bajkerske ture.
No ipak... baš mi se pedalira, želim da ostavljam za sobom dosta
kilometara u jednom danu, bez obzira na blato i sve poteškoće. Možda
poneki od tih dana (kao na primer onaj kad se bude išlo u Lazarev
kanjon) bude upotrebljen za pešačenje, ali verujem da će biti daleko
više teranja točka. Dakle, spremite se na svakodnevno kaljanje,
ništa nam drugo ne preostaje
Ono što predstoji su zapravo dve velike ture po istočnoj Srbiji,
jedna četvorodnevna i jedna petodnevna. Za obe od ovih tura ograničio bih broj putnika u svom autu na 3, što će reći da sem Nevena eventualno ima još mesta i za Igora, Nikolu,ili već nekoga ko je voljan da se pridruži (ako u međuvremenu uspem da se dokopam novog krovnog nosača, javiću da ima još jedno mesto viška). U principu svi vi koji imate sopstveni prevoz vrlo ste dobrodošli da nam se pridružite. Za sada ne planiram nikakve off-road egzibicije kolima, što znači da možete slobodno da krenete običnim autom. Konkretno, kad je uskršnja tura u pitanju, plan je da se kolima prvog dana stiže do manastira Vitovnice na zapadnim
obroncima Homolja (odakle bismo u dva dana stigli do Borskog jezera
i nazad biciklima), a zatim da se preselimo na drugu stranu Homolja,
u dolinu Todorove reke gde je bar prvih 3-4 km sasvim solidan
makadamski put. Što se tiče prvomajske ture po Rtnju, Kučaju,
Samanjcu i Maliniku, tu nije ni predviđeno silaženje sa asfalta
kolima. Hajde zato da konačno ustanovimo koliko vas je konkretno
zainteresovano, pošto je sada poslednji trenutak da finalizujemo
dogovore.
Na obe ture dnevne kilometraže za pedaliranje biće umereno zahtevne,
reda veličine 50-75 km, pretežno po makadamskim ili zemljanim
putevima (moguće i šumske stazice na kraćim segmentima). Za ljude sa
prosečnom kondicijom i dovoljno volje i avanturističkog duha
očekujem da sve to neće biti nikakav problem.
Detaljni itinerer prvomajske ture je već par puta ponovljen pa
mislim da nema potrebe ponovo detaljisati, sad ću samo ukratko
ponoviti šta je okvirni plan četiri dana uskršnje ture...
Prvi dan: krenuli bismo od manastira Vitovnice živopisnom, šumovitom
dolinom Vitovničke reke ka Pajkinom izvoru (za koji sam čuo da je
vrlo lepo izletište, nešto slično livadi kod krsta na Vinatovači),
odakle bismo krenuli u uspon šumskim putem (koji bi trebalo da bude
solidan, ali u ovim uslovima verovatno barem umereno blatnjav)
severnim padinama Vranja, ka glavnom grebenu Homoljskih planina.
Kada jednom stignemo do grebena pratimo ga u dužini od nekoliko
desetina kilometara, talasajući prosečnom visinom 750-900m. Pogledi
sa grebena su sjajni bilo ka severu ili jugu, ka dubokim, šumovitim,
po više desetina kilometara dugim rečnim dolinama Homolja (možete da
bacite pogled na ono što smo Aca i ja vozili pre par godina jednim
delom tog grebena na http://aleksandar.fotopic.net/c273382.html).
Ovoga puta ćemo od raskrsnice Čoka Njamci produžiti i dalje
grebenom, ka Zdravči (http://aleksandar.fotopic.net/p27849883.html)
i izbili na asfaltni put Žagubica-Jasikovo-Majdanpek. Asfalt bismo
sam presekli i nastavili dalje grebenom ka Omanu, drugom vrhu po
visini na Homolju (962m) i iza njega bismo, nadomak Crnog Vrha,
izbili na asfalt Žagubica-Bor, kojim bismo se spustili do Borskog
jezera. Dakle, prošli bismo celom dužinom grebena Homoljskih
planina, u dužini od nekih 72 km. Očekujte da bi neki segmenti puta
bili travnati, kameniti, ili prestrmi za pedaliranje, tako da će nam
za ovaj poduhvat trebati taman onoliko vremena koliko imamo do mraka
krajem aprila. Naravno, računajući česta zaustavljanja za fotkanje
prelepe okoline
Probaću ovih dana da dogovorim spavanje u zatvorenom prostoru na
Borskom jezeru, kako bi bilo dovoljno da na vožnju ponesemo samo
vreće za spavanje i klopu za 2 dana, u nameri da budemo što lakši
(na takvom terenu svaki kilogram smanjenja težine je dragocen).
Drugi dan: Od Borskog jezera krećemo asfaltom ka Dubašnici, ali na
prevoju Umka gde se ukrštamo sa putem koji stiže iz smera Zlota
skrećemo na kružni šumski put oko Crnog Vrha. Par kilometara dalje
se odvajamo grebenskim putem koji se spušta desnim obroncima sliva
Tisnice ka Žagubici. Dakle, malo istraživanja, ali bez rizika da se
zaglibimo u nešto gde bismo neracionalno izgubili gomilu vremena, i
uz visoku verovatnoću da će se raditi o uzbudljivoj i veoma
živopisnoj trasi. Nakon što se spustimo u Žagubicu idemo desetak km
asfaltom duž Žagubičke kotline i kad prođemo skretanje za Osanicu
penjemo asfaltom još par km, a onda hvatamo interesantan put preko
Lopušnika koji se na severoistočnim padinama Vranja spaja sa putem
kojim smo išli u drugom smeru. Odatle još par km spusta do Pajkinog
izvora. Ja (i eventualno još neko, ako bude više kola u igri)
produžavamo do manastira Vitovnice da doteramo kola (u kojima će
biti šatori i ostatak opreme), a ostatak ekipe zasluženo coolira
upijajući tišinu, zelenilo i žubor reke na Pajkinom izvoru. Drugu
noć spavamo tu, u šatorima.
Treći dan: Pakujemo stvari, bajseve na nosače i selimo se okolo
naokolo preko Melnice i Kučeva, pa zatim dolinom Peka, na drugu
stranu Homoljskih planina, do doline Todorove reke gde ćemo naći
zgodnu tačku za kampovanje na kojoj bismo ostavili kola. Sedlamo
ponovo svoje konjiće i krećemo u istraživanje puteva koji vode
uzbrdo iz doline Todorove reke (nešto mi miriše da bi put uz
Ferizanu mogao biti najupotrebljiviji i da bi zaista mogao da vodi
preko prevoja do doline Velike Gložane). Ako uspemo uz ne previše
mazohizma da se probijemo do Velike Gložane spustićemo se njom,
obići greben koji joj ostaje sa leve strane, a zatim kroz živopisnu
dolinu Komše otići skroz do Kupinove Glave. Kod Čoke Njamci bismo
skrenuli ka Brezi i onda bismo se ili spustili sasvim solidnim
šumskim putem niz potok Brezu do Falješane, ili (ukoliko bismo našli
dovoljno solidan spust) direktno u dolinu Todorove reke. Spavanje u
šatorima u dolini Todorove reke.
Četvrti dan: Budimo se nakon treće noći u divljini, već temeljno
iščišćeni od urbanog zagađenja, sedlamo konjiće i krećemo u
istraživanje u smeru Majdanpeka, ka severu. Od Debelog Luga ćemo
pokušati da uhvatimo rudarski put do obala flotacijom majdanpečkog
rudnika ubijenog jezera Valja Fundata (da vidim konačno i to ogromno
vodeno telo koje je nekada bilo živopisno jezero u gustoj šumi, a
danas ko zna šta). Odatle hvatamo grebenski put kroz gustu šumu ka
jugoistoku par kilometara, odakle ćemo se ubrzo strmoglaviti ka
dolini reke Prerast, u kojoj se nalazi verovatno najduži prirodni
kameni tunel kroz koji teče reka u istočnoj Srbiji. Trebalo bi da
bude ekstremno živopisno & vrhunac dnevne ture. Nizvodno od prerasti
posle par km izbijamo na asfalt Majdanpek - Rudna Glava - Donji
Milanovac, kojim ćemo ići samo koji kilometar, pre nego što opet
uhvatimo grebenski šumski put koji vodi ka šumom obraslom vrhu
Velikog Liškovca (802m). Malo iza Liškovca izbijamo na vrlo lep i
dinamičan asfalt Majdanpek - Liškovac - Donji Milanovac i sledi
jedan furiozan, petnaestak km dugi spust ka Majdanpeku. Praktično
smo stigli nazad, od Majdanpeka do Debelog Luga, a zatim i do
Todorove reke, ima samo još nekoliko km. Pakujemo se roneći gorke
suze što je gotovo i što moramo nazad u veliki, smrdljivi grad...
Ili možda ne moramo?
We'll see Ajde, prijavljujte se, ne budite urbane mrcine koje nemaju petlju da
se odmaknu više od par desetina km od velikog, smrdljivog (i
saobraćajno pogibeljnog) grada
Sale, 064 1159852