Oslo - Nordkapp

[VladaS]

BICIKLOM PO ZEMLJI PONOĆNOG SUNCA
20.06./21.07.2012.

Učesnici: Nenad Jovanović, Vladimir Sremčević
…ili od Osla do Nordkapa, duž zemlje fjordova, Norveškom.

Kako sam se već jednom opekao planirajući putovanje u ovu zemlju 2010 godine, kada sam tri dana pred putovanje morao celu stvar odgoditi, ovog puta ništa se nije smelo prepustiti slučaju, i evo tek sada kada stvari stoje na sigurnim nogama, iako odavno planirane, usuđujem se otkucati nešto kao uvod, najavu, u ono što Nenada i mene čeka tokom mesec dana Juna i Jula.
20. Juna letimo za Oslo, odakle ćemo se u narednih 30 dana kretati biciklima ka krajnjem severu, Nordkapu, gde bismo trebali i stići nakon što pregazimo oko 3000km zemlje fjordova. Dobro je imati ciljeve, ali Nordkap doživljavamo prosto kao tačku na severu, i više je kao fiktivni cilj, jer putovanje je dugo, najduže do sada za obojicu, i na tom putu leži sve ono što i čini njegovu srž. Nordkap, iako prevara u smislu najsevernije tačke, ipak će biti naša meta i više će se spustiti poput zavese na kraju višečasovne (višenedeljne?) predstave u kojoj smo uživali i upijali je, a koja je proletela dok smo trepnuli. Zavesa koja nije neophodna, ali trudićemo se da ostanemo do kraja i ugledamo je pošto pozdravimo glumce. To će biti i znak da možemo ustati iz svojih sedišta u kojima smo bili tako udobno zavaljeni dok je pogled lutao po bini na kojoj su se smenjivali kolaži koji su nam toliko značili u trenucima dok smo prolazili kroz njih. Naći će se na tom ekranu veći i manji gradovi, prevoji, fjordovi, neka ostrva, tuneli i naizgled beskonačni kilometri obale, dok će crna vrpca koja se odmotava ispod točkova, voditi samo na jednu stranu sveta.
I sve će nekako podsećati na jedan dug dan, dan koji nikada neće prestati u tom mesecu. Sunce sitnih sati, svetlost polarnog kruga, navika spavanja dok kroz platno šatora udaraju zraci. Voziti se može 24 sata, što će biti dobrodošlo jer će verovatno biti i dana kada bi se zbog čestih kiša moglo dešavati da dobar deo dana provedemo u šatoru čekajući da dobovanje stane, a onda kada bi kazaljke u većem delu starog kontinenta bile na onim satima koje vezujemo za mrak, mogli bismo nastavljati sa vožnjom.
Sve neophodne stvari za ovaj zahvat biće nošene na biciklima, sitnice poput kamp opreme, odeće i hrane, koje će ipak pošteno opteretiti taj splet cevi povezan točkovima. Necemo posebno hrliti internetu, ali mozda tu i tamo bacimo kakav podatak o lokaciji i stanju na putu, što će biti dragoceno ako neko bude baš taj dan planirao voziti tuda.

I tako...za Vas koji stigoste dovde, hvala. Nadam se da smo vas malo zagolicali, te vas pozivamo da krenete sa nama i malo dalje sa ovom pričom kada se vratimo. Mislim da ćemo imati mnogo toga da vam ispričamo.

[asrdjan]

A bilo bi lepo stvarno krenuti sa vama ...
Putovanje stvarno obećava, srećno vam bilo!

[IRalic]

Uh .. sta reci posle ovako lepog uvoda, osim pisite kad stignete ))

Fenomenalna voznja, avantura, prava tura .. srecno !




Pozzzz

[VladaS]

Polako se blizimo tom sokaku odakle se emituje miris...
http://cyclingnorway.wordpress.com/2012 ... na-ruta-7/

[alazovic]

Uh, jedan dan od mesec dana!
Sremčeviću, vodite računa o memorijskim karticama za fotoaparate - ako ih ne vratite nazad, nateraćemo vas na reprizu

[Polar]

Bravo freebikeri. Srećan vam put.

[bluealek]

Nakon što sam se 1986. vratio sa proputovanja do Nordkapp-a, pitali su me ljudi kako je bilo, kakvi su utisci o Norveškoj, a ja sam pričao da je to jedina zemlja Evrope za koju sam bez dileme u tom trenutku mogao da kažem da je lepša od one bivše Jugoslavije . Tako da vam sigurno zavidim na onome u čemu ćete uživati u narednih mesec dana, i verujem da je među nama malo onih koji ne bi voleli da vam se priključe. Srećan put!

[VladaS]

Hvala, lepo se i vi provodite i nadjite mnogo zadovoljstva, najpre na Kapi.

Da, sutra vise nema izvlacenja za nas, to je to. Nadam se da cemo, pored velike volje, imati srece i da ce nas pratiti na ovom dugom putu. A da li su se stvari i koliko promenile u odnosu na '86, verujem da ce se moci uporediti kada se osluhnemo za mesec dana...ili malo vise dok se slegnu utisci koje cemo doneti.