Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Moderator: Moderatori
Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Evo kratkog izveštaja iz mog ugla sa jučerašnje vožnje.
Na Vinatovaču je pristiglo dosta naših prijatelja, znanih i neznanih, vreme nije moglo da bude idealnije za vožnju.
Kasno sam se u subotu odlučio da krenem svojim autom, a na molbu Saše iz Masterbajka povezao sam i zajedničkog prijatelja Mirzu, koji nije nikada vozio ovakve ture van safalta, ali je pristao jer je čuo od Saše da je vožnja lagana. Imao sam i krovni nosač na kolima, ali je Mirzin bajk morao da ide na Kušin nosač zbog debele cevi na ramu - ja sam na Kučaj doterao neki treći bajk.
Standardno, dok sam uslikao grupu na početku i spakovao aparat, kolona je već dosta odmakla, pa sam sa zadovoljstvom prihvatio da vozim na začelju. Cilj mi i jeste bio da ne žurim previše, da se ispričam sa dragim ljudima, kako je i bilo u početku sa Krisom, Fermaxom, Polarom, Modesti, sve dok nisam pristigao Mirzu, koji je vozio sporije od svih i odmah sam video da ga samo čvrsta volja drži da nastavi dalje. Do Straže smo nekako i uspevali da pristignemo krajeve kolone, a na vrhu sam uspeo da se na kratko ispričam sa Sašom PŽ, da se javim kumu Milanu i još par ljudi.
Sledio je onaj teži deo, to sam znao. Umoran, iscrpljen, Mirza je krenuo u spust. Preuzeo sam njegov ranac, da ga maksimalno olakšam. No, već na početnom silasku po lišću prednji točak mu je iskliznuo, pao je i povredio koleno. Srećom se tu našla Jelica Milutinović i devojka sa slike sa kojom nisam ni stigao da se upoznam u čitavoj toj situaciji, koja je očistila i previla ranu i kolega sa čistim maramicama i flasterima.
Za vožnju više u Mirzi nije bilo snage, nego je svaki i najmanji uspon odšetao. Prelazak grebena Kraku Ursuli nam je oduzeo dosta vremena, ali mi je bitno da mu je koleno kako-tako funkcionisalo i da nije bilo potrebe za dodatnom pomoći, jer je ovo predeo bez ikakvog signala mobilne telefonije. Trojka predvođena Jelicom otišla je napred, a nas dvojica smo se polako približavali kolima, ulazeći u suton.
Na cilju - šok! Nikoga nema, svi otišli, a očekivao sam da će svi da nas sačekaju, ili barem većina, kako je to oduvek bilo poštovano i bila freebiking tradicija. Šta uraditi sa Mirzinim biciklom koji nije mogao na moj nosač? U jednom trenutku sam pomislio da ga ostavimo u žbunju, jer nisam bio siguran šta će se desiti sa njegovim kolenom kad se rana ohladi. Ali odluka je pala da ga nabacimo poleške na nosač i čvrsto privežemo, jer je manja šteta da bicikl bude načisto izgreban na nekoliko mesta, nego da ostane na Kučaju i da tamo propadne ili bude pronađen i odnešen. Tako smo i uradili, ne obazirući se na mogućnost da delovi bicikla oštete krov ili šoferšajbnu na autu.
Pretpostavljao sam da je većina ekipe svratila u neki od restorana u Lisinama, ali smo odlučili da krenemo dalje ka Despotovcu, da bi eventualno potražili medicinsku pomoć "u civilizaciji". No, Mirza je stegao zube i nastavi li smo dalje. Kada smo bili negde oko Kragujevca, Kuša me je pozvao telefonom pitajući se što nismo svratili u Lisine. Rekao sam mu šta se desilo i zašto smo odlučili da krenemo za KV.
Kada smo kretali juče ujutro na put, napomenuo sam mojim kraljevačkim prijateljima da sam prethodong dana imao proglem sa autom, ugasio mi se na sred puta zbog problema sa strujom. Sve vreme sam se u sebi molio da mi se to ne desi ponovo u zoni bez signala mobilne telefonije. Na sreću, auto je slušao fenomenalno, verovatno jer mu je Vinatovača i klisura reke Resavice omiljeno mesto na koje me je sa uspehom dovezao desetak puta u svojoj voznoj karijeri.
Rezime ove priče je da smo zauvek izgubili Mirzu kao freebikera, malopre sam se čuo sa njim - oporavak teče dobro.
Da se razumemo, nije mi nikakav problem što sam preuzeo odgovornost da ga na najbolji način provedem kroz lepote severnog Kučaja. Nije mi to ni prvi ni poslednji put, pomoći ću svakome kome pomoć bude potrebna, kao što sam to do sada mnogo puta radio, ali možda je naš sugrađanin trebao da dobije barem malo više podrške od prijatelja i poznanika.
Pitam se kako bi se sve ovo odvijalo da kojim slučajem ja nisam pošao na Kučaj?
Pozdrav svima, ostajte mi zdravo do sledećeg viđenja!
Na Vinatovaču je pristiglo dosta naših prijatelja, znanih i neznanih, vreme nije moglo da bude idealnije za vožnju.
Kasno sam se u subotu odlučio da krenem svojim autom, a na molbu Saše iz Masterbajka povezao sam i zajedničkog prijatelja Mirzu, koji nije nikada vozio ovakve ture van safalta, ali je pristao jer je čuo od Saše da je vožnja lagana. Imao sam i krovni nosač na kolima, ali je Mirzin bajk morao da ide na Kušin nosač zbog debele cevi na ramu - ja sam na Kučaj doterao neki treći bajk.
Standardno, dok sam uslikao grupu na početku i spakovao aparat, kolona je već dosta odmakla, pa sam sa zadovoljstvom prihvatio da vozim na začelju. Cilj mi i jeste bio da ne žurim previše, da se ispričam sa dragim ljudima, kako je i bilo u početku sa Krisom, Fermaxom, Polarom, Modesti, sve dok nisam pristigao Mirzu, koji je vozio sporije od svih i odmah sam video da ga samo čvrsta volja drži da nastavi dalje. Do Straže smo nekako i uspevali da pristignemo krajeve kolone, a na vrhu sam uspeo da se na kratko ispričam sa Sašom PŽ, da se javim kumu Milanu i još par ljudi.
Sledio je onaj teži deo, to sam znao. Umoran, iscrpljen, Mirza je krenuo u spust. Preuzeo sam njegov ranac, da ga maksimalno olakšam. No, već na početnom silasku po lišću prednji točak mu je iskliznuo, pao je i povredio koleno. Srećom se tu našla Jelica Milutinović i devojka sa slike sa kojom nisam ni stigao da se upoznam u čitavoj toj situaciji, koja je očistila i previla ranu i kolega sa čistim maramicama i flasterima.
Za vožnju više u Mirzi nije bilo snage, nego je svaki i najmanji uspon odšetao. Prelazak grebena Kraku Ursuli nam je oduzeo dosta vremena, ali mi je bitno da mu je koleno kako-tako funkcionisalo i da nije bilo potrebe za dodatnom pomoći, jer je ovo predeo bez ikakvog signala mobilne telefonije. Trojka predvođena Jelicom otišla je napred, a nas dvojica smo se polako približavali kolima, ulazeći u suton.
Na cilju - šok! Nikoga nema, svi otišli, a očekivao sam da će svi da nas sačekaju, ili barem većina, kako je to oduvek bilo poštovano i bila freebiking tradicija. Šta uraditi sa Mirzinim biciklom koji nije mogao na moj nosač? U jednom trenutku sam pomislio da ga ostavimo u žbunju, jer nisam bio siguran šta će se desiti sa njegovim kolenom kad se rana ohladi. Ali odluka je pala da ga nabacimo poleške na nosač i čvrsto privežemo, jer je manja šteta da bicikl bude načisto izgreban na nekoliko mesta, nego da ostane na Kučaju i da tamo propadne ili bude pronađen i odnešen. Tako smo i uradili, ne obazirući se na mogućnost da delovi bicikla oštete krov ili šoferšajbnu na autu.
Pretpostavljao sam da je većina ekipe svratila u neki od restorana u Lisinama, ali smo odlučili da krenemo dalje ka Despotovcu, da bi eventualno potražili medicinsku pomoć "u civilizaciji". No, Mirza je stegao zube i nastavi li smo dalje. Kada smo bili negde oko Kragujevca, Kuša me je pozvao telefonom pitajući se što nismo svratili u Lisine. Rekao sam mu šta se desilo i zašto smo odlučili da krenemo za KV.
Kada smo kretali juče ujutro na put, napomenuo sam mojim kraljevačkim prijateljima da sam prethodong dana imao proglem sa autom, ugasio mi se na sred puta zbog problema sa strujom. Sve vreme sam se u sebi molio da mi se to ne desi ponovo u zoni bez signala mobilne telefonije. Na sreću, auto je slušao fenomenalno, verovatno jer mu je Vinatovača i klisura reke Resavice omiljeno mesto na koje me je sa uspehom dovezao desetak puta u svojoj voznoj karijeri.
Rezime ove priče je da smo zauvek izgubili Mirzu kao freebikera, malopre sam se čuo sa njim - oporavak teče dobro.
Da se razumemo, nije mi nikakav problem što sam preuzeo odgovornost da ga na najbolji način provedem kroz lepote severnog Kučaja. Nije mi to ni prvi ni poslednji put, pomoći ću svakome kome pomoć bude potrebna, kao što sam to do sada mnogo puta radio, ali možda je naš sugrađanin trebao da dobije barem malo više podrške od prijatelja i poznanika.
Pitam se kako bi se sve ovo odvijalo da kojim slučajem ja nisam pošao na Kučaj?
Pozdrav svima, ostajte mi zdravo do sledećeg viđenja!
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.

There lie the woods of Lothlórien!...There are no trees like the trees of that land.
For in the autumn their leaves fall not, but turn to gold...
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Ništa nije izgubljeno. Iz svega ovoga i te kako može da se dobije.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Aco,ne daj Mirzi da odustane.Popravićemo se.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Izvinjenje u ime svih Freebikera, siguran sam da se nece ponoviti...
"Ekipa je brza koliko i njen najsporiji clan"
"Ekipa je brza koliko i njen najsporiji clan"
Kada krenem - znaću kuda, kada stignem - znaću zašto, kad se vratim... znaću kome
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Žao mi je da pročitam ovako nešto, nije mala stvar!
Slično se desilo i pre nekoliko godina na Goliji kada je došao Zolt, iz Subotice ako se dobro sećam, na trekeru sa tankim gumama.
Čovek koji nije nikada vozio offroad i koji je bio sam, tj. nije došao zajedno sa još nekim.
Počela je da pada kiša, društvo na mtb-ovima se sjurilo nizbrdo, a on ostao na začelju, na kraju je od nekoga dobio gps, koji nije znao kako da upotrebi i sa mukom se spuštao. Ja tada jednostavno nisam mogao da prodjem pored njega i da nastavim pa sam mu pravio duštvo duže vreme do izlaska na asflat gde sreli smo Kušu koji je odatle nastavio sa njim, a onda sam ja malo jurnuo, jer smo već bili blizu cilja.
Spuštajući se pored reke, on je čak i pao, jer bicikl i nije bio za klizav zemljano-kameni put, šta bi bilo da je bio sam i da je pad bio ozbiljniji.
U psihologiji se pominje pojava koju zovu pad odgovornosti koji je sve veći ukoliko grupa ljudi postaje veća, medjutim, mi freebikeri ne smemo da se klasifikujemo u takvu masu jer je ono čime se bavimo je i prelepo ali često i vrlo opasno, zato, pojam "pad odgovornosti" kod nas ne sme da postoji koliko god da je grupa velika. Svako mora da se osvrće redovno iza sebe i da je svestan ko je tu i šta se sa njim dešava, posebno na ovako sve masovnijim vožnjama!!
Slično se desilo i pre nekoliko godina na Goliji kada je došao Zolt, iz Subotice ako se dobro sećam, na trekeru sa tankim gumama.
Čovek koji nije nikada vozio offroad i koji je bio sam, tj. nije došao zajedno sa još nekim.
Počela je da pada kiša, društvo na mtb-ovima se sjurilo nizbrdo, a on ostao na začelju, na kraju je od nekoga dobio gps, koji nije znao kako da upotrebi i sa mukom se spuštao. Ja tada jednostavno nisam mogao da prodjem pored njega i da nastavim pa sam mu pravio duštvo duže vreme do izlaska na asflat gde sreli smo Kušu koji je odatle nastavio sa njim, a onda sam ja malo jurnuo, jer smo već bili blizu cilja.
Spuštajući se pored reke, on je čak i pao, jer bicikl i nije bio za klizav zemljano-kameni put, šta bi bilo da je bio sam i da je pad bio ozbiljniji.
U psihologiji se pominje pojava koju zovu pad odgovornosti koji je sve veći ukoliko grupa ljudi postaje veća, medjutim, mi freebikeri ne smemo da se klasifikujemo u takvu masu jer je ono čime se bavimo je i prelepo ali često i vrlo opasno, zato, pojam "pad odgovornosti" kod nas ne sme da postoji koliko god da je grupa velika. Svako mora da se osvrće redovno iza sebe i da je svestan ko je tu i šta se sa njim dešava, posebno na ovako sve masovnijim vožnjama!!
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Ha,ha,ha.Nije mu problem a odmah potrčao da se javno izjada.Baš zato što je ostao sa Acom(koji iz cele grupe najbolje poznaje Kučaj) nismoDa se razumemo, nije mi nikakav problem što sam preuzeo odgovornost da ga na najbolji način provedem kroz lepote severnog Kučaja. Nije mi to ni prvi ni poslednji put, pomoći ću svakome kome pomoć bude potrebna, kao što sam to do sada mnogo puta radio, ali možda je naš sugrađanin trebao da dobije barem malo više podrške od prijatelja i poznanika.
Pitam se kako bi se sve ovo odvijalo da kojim slučajem ja nisam pošao na Kučaj?
brinuli za Mirsada.
Ma pao sam, u pokusaju prolaska kroz neku baru.. Ne valja mo ram, trebace mi veci bicikl, ali o tome otom potom. Naravno, idemo opet cim se organizujete. Evo sta Mirza kaže o padu ,,,,,,
Čitajući prvi post pre desetak dana samo sam se nasmejao i svaki komentar mi je bio suvišan.
Pošto Gruja i Šebez dugo vremena ne učestvuju na vožnjama morao sam da se oglasim.Svaki dalji komentar od mene je suvišan i neće ga biti.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Dobro Kušo, nemo' se ljutiš odma. Niko nije mislio da si ti direktno odgovoran, ne možeš ti sam da pratiš sve što se dešava, ja sam hteo da kažem da svako treba s vremena na vreme da se osvrne i proveri situaciju, ništa više.
A ja ne dolazim na vožnje jer sam tako polomio ruku da jednostavno ne mogu da izdržim taj napor, jedino što mogu je da odem do posla i nazad sa ovim šrafovima i šipkom u ruci, i to po asfaltu. Evo, za dva dana puna godina od tog dogadjaja.
A ja ne dolazim na vožnje jer sam tako polomio ruku da jednostavno ne mogu da izdržim taj napor, jedino što mogu je da odem do posla i nazad sa ovim šrafovima i šipkom u ruci, i to po asfaltu. Evo, za dva dana puna godina od tog dogadjaja.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Kad saberemo Taru, Zlatibor i Kucaj, Kusho, reklo bi se da si dobio dovoljno signala da nesto treba da promenis u organizaciji, a ponajpre da prilagodis turu ucesnicima ili ucesnike turi.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Taru sam vozio ove godine, Zlatibor i Kucaj na zalost nikadpedja wrote:Kad saberemo Taru, Zlatibor i Kucaj, Kusho, reklo bi se da si dobio dovoljno signala da nesto treba da promenis u organizaciji, a ponajpre da prilagodis turu ucesnicima ili ucesnike turi.

Mislim da generalno nema nikakvih problema sa Kusinim organizacijama.
Do te tacke dok niko od nas ne odvoji vremena za organizaciju ovih voznji preostaje nam samo da se zahvalimo Kusi sto je on to ucinio umesto Nas.
Da je komercialni vodic organizovao bi voznje koje su vise nego prilagodjene ucesnicima ture.
Posto covek ide da se odmara i po prirodi je takav da uvek traga za novim izazovima organizuje voznje koji i njemu predstavljalju izazov... Ne znam sta tu nije normalno

Mislite li da ce svi okrenuti ledja Freebikingu... Cisto sumnjam...
Okrenuce ledja zbog finansijskih teskoca ili nedostatkva vremena a ne zbog Kuse ili njegovih tezih tura.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Drugari,
Nemate razloga da budete kivni na Kušu, jer on zaista sve što radi za vas radi iz čistog entuzijazma, odbijajući i samu pomisao da to čini na neki drugačiji način. Dakle, sve je to stvar njegove dobre volje i nesebičnog davanja prijateljima. Imam utisak da su neki možda pobrkali komercijalnu organizaciju turističkih tura sa time. Kada nekome PLATITE da vas negde vodi, imate pravo da izvoljevate i tražite da za svoj novac dobijete ono što ste očekivali, ali u ovakvim slučajevima ostaje jedino da budete zahvalni na svakom znaku pažnje i svakom trudu koji je neko altruistički uložio za sve vas, jer je alternativa da budete prepušteni sami sebi i smišljate gde, šta i kako.
Ja jesam vođenje pretvorio u posao i krivo mi je što hronično ne stižem da se družim sa vama (kao i nekada, iz čistog zadovoljstva), ali teška su vremena i radeći ovo što radim jedva sastavljam kraj s krajem (ako ništa ne organizujem nekog meseca, prinuđen sam da nekako preživim od minimalca od 22.000 dinara, a to je čini mi se svima vama jasno da je gotovo neizvodljivo). Zato moram danonoćno da radim, ulažući vreme i trud u sticanje nekih budućih (mahom inostranih) klijenata, kako bih se u 2015, a više u 2016. bar malo odlepio od dna. A to ne ostavlja slobodnog vremena za opuštanje i uživanje, jer ako se opuštam i uživam, niko moj posao neće uraditi umesto mene. Pretpostavljam da su mnogi od vas u sličnoj situaciji, da firmama za koje radite ne cvetaju ruže (u Srbiji jednostavno više NEMA novca) i da vam nije svejedno da odvojite čak i to malo para koliko treba da podelite za gorivo za neku vikend turu. Zato cenite vreme i trud koje neko BESPLATNO ulaže za sve vas, i imajte u vidu da čovek to NE MORA da radi.
Nemate razloga da budete kivni na Kušu, jer on zaista sve što radi za vas radi iz čistog entuzijazma, odbijajući i samu pomisao da to čini na neki drugačiji način. Dakle, sve je to stvar njegove dobre volje i nesebičnog davanja prijateljima. Imam utisak da su neki možda pobrkali komercijalnu organizaciju turističkih tura sa time. Kada nekome PLATITE da vas negde vodi, imate pravo da izvoljevate i tražite da za svoj novac dobijete ono što ste očekivali, ali u ovakvim slučajevima ostaje jedino da budete zahvalni na svakom znaku pažnje i svakom trudu koji je neko altruistički uložio za sve vas, jer je alternativa da budete prepušteni sami sebi i smišljate gde, šta i kako.
Ja jesam vođenje pretvorio u posao i krivo mi je što hronično ne stižem da se družim sa vama (kao i nekada, iz čistog zadovoljstva), ali teška su vremena i radeći ovo što radim jedva sastavljam kraj s krajem (ako ništa ne organizujem nekog meseca, prinuđen sam da nekako preživim od minimalca od 22.000 dinara, a to je čini mi se svima vama jasno da je gotovo neizvodljivo). Zato moram danonoćno da radim, ulažući vreme i trud u sticanje nekih budućih (mahom inostranih) klijenata, kako bih se u 2015, a više u 2016. bar malo odlepio od dna. A to ne ostavlja slobodnog vremena za opuštanje i uživanje, jer ako se opuštam i uživam, niko moj posao neće uraditi umesto mene. Pretpostavljam da su mnogi od vas u sličnoj situaciji, da firmama za koje radite ne cvetaju ruže (u Srbiji jednostavno više NEMA novca) i da vam nije svejedno da odvojite čak i to malo para koliko treba da podelite za gorivo za neku vikend turu. Zato cenite vreme i trud koje neko BESPLATNO ulaže za sve vas, i imajte u vidu da čovek to NE MORA da radi.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Kao povremeni učesnik osetio sam potrebu da se javim. Kušo radiš ti to odlično. Samo tako nastavi. Nemoj da te neka upadica pokoleba. Lako je biti general posle bitke. Ovako velikih druženja će biti dok ti Kušo vučeš. Da sam mlađi pomogao bi ti. Radi tako prisutne pozitivne energije, raspoloženja, zdravlja i svega lepog boravkom u prirodi vredi se žrtvovati. Kušo samo napred.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Mrlja jeste, ali ovde kao tema, a ne u organizaciji. Svakom moze da se desi da gura, padne ili povredi se i to se i desavalo, pa se nije dizala prasina, niti neko prozivao... Mirza je imao podrsku coveka, koji ga je poveo, pomoc dve pripadnice lepseg pola, a na kraju je bilo ljudi koji su se pakovali u svoj auto i pitali da li je sve u redu...a receno je da jeste. I sta jos treba za Mirzu oko koga se vrti ova mrlja, a njega ovde nema... Kusha je ovde zasluzan za veci deo bajk tura, ako ne i sve. Covek vozi, kao i svi mi, za svoju dusu, a uz to deli sa svima nama. I dobro i lose, pa prihvatimo i jedno i drugo.
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Momci, jako je važno da Kuša radi to što radi da bi Freebiking živeo, i da vi budete svesni vrednosti toga. Freebiking nije nastao pre godinu dana, kada je većina vas saznala šta je to, već davne 1997-98 godine, i u svakom periodu tokom tih 17 godina postojao je neko ko vuče napred i zahvaljujući kome Freebiking ideja živi i širi se, dobija sve više poklonika. Danas je to Kuša, sutra će to možda biti neko od vas. Nemojte da mu odmažete svojim kritikama, jer kada se nešto na ovaj način radi iz entuzijazma, vrlo je lako demoralisati se i razočarati u ljude, a onda svaki motiv nestaje da se to dalje radi.
Čuvajte dakle svi zajedno dobre fribajking vibracije i pokažite malo inicijative, nemojte da Kuša oseća kako sam dirinči oko svega toga, dok vi samo uživate u onome što je pripremio za vas. Ono što je Freebikingu uvek nedostajalo, to je timski rad, jednostavno to je nešto što nikada nije zaživelo. Otkako nemam vremena da osvežavam priče na sajtu, niko to ne radi umesto mene, tako da se stiče utisak da sajt ne doživljavate kao svoj. Da li ste se nekada pitali gde svih ovih godina taj sajt "čuči" i ko plaća hosting i domen? Sigurno niste, a realno nije ni bitno, jer je ideja da sajt pripada SVIMA VAMA. Ali možete da se odužite bar tako što ćete ga zaista osećati kao svoj, i što će svako od vas sopstvenim radom pokušati da da onoliki doprinos koliki može da bi sajt dalje živeo i razvijao se.
Kusha, ne dozvoli da te sve ove "kritike" dotaknu, jer znaš zašto ovo radiš i šta ti je bitno u celoj priči. Samo napred!
Čuvajte dakle svi zajedno dobre fribajking vibracije i pokažite malo inicijative, nemojte da Kuša oseća kako sam dirinči oko svega toga, dok vi samo uživate u onome što je pripremio za vas. Ono što je Freebikingu uvek nedostajalo, to je timski rad, jednostavno to je nešto što nikada nije zaživelo. Otkako nemam vremena da osvežavam priče na sajtu, niko to ne radi umesto mene, tako da se stiče utisak da sajt ne doživljavate kao svoj. Da li ste se nekada pitali gde svih ovih godina taj sajt "čuči" i ko plaća hosting i domen? Sigurno niste, a realno nije ni bitno, jer je ideja da sajt pripada SVIMA VAMA. Ali možete da se odužite bar tako što ćete ga zaista osećati kao svoj, i što će svako od vas sopstvenim radom pokušati da da onoliki doprinos koliki može da bi sajt dalje živeo i razvijao se.
Kusha, ne dozvoli da te sve ove "kritike" dotaknu, jer znaš zašto ovo radiš i šta ti je bitno u celoj priči. Samo napred!

Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Amen!bluealek wrote:
Kusha, ne dozvoli da te sve ove "kritike" dotaknu, jer znaš zašto ovo radiš i šta ti je bitno u celoj priči. Samo napred!
Re: Mrlja u organizaciji jučerašnje vožnje po Kučaju
Odmah nakon Pedjinog komentara sam shvatio da sam pojeo govno i da sam pogrešno shvaćen, pa hajde da sada i počistim tanjir...
Ni u najvećem ludilu ne bih pomislio da je iko konkretno tu kriv, a ponajmanje Kuša, upravo kao što kažete, da njega nema, trenutno bi freebiking bio skoro pa mrtav. Ni u kom slučaju ne smatram da je odgovornost na jednom čoveku i u ovakvoj organizaciji ne bi ni trebalo da bude, niko ovde nije malo dete. Meni je neizmerno krivo što ja ne učestvujem na turama, a takođe i što ne pomažem da povremeno osmislim i organizujem neku, ali takav mi je život trenutno da to ne mogu, bar ne još uvek.
Sve što sam hteo da kažem je da svako mora da se malo osvrne oko sebe i primeti da li je nekom potrebna pomoć, da je svestan dešavanja oko sebe, nikako samo jedan čovek.
Kušo, najiskrenije ti se izvinjavam na raspirivanju ove teme svojim komentarom, napisan je na pogrešnom mestu i na pogrešan način. Ipak, u njemu nije kritikovan Kuša kao što većina misli, čak sam i napisao kako je jedino on zastao da nas sačeka, ja mislim na svakog učesnika jer dobar deo ljudi ima tendenciju da ove vožnje doživi kao "komercijalnu" organizaciju.
Spustimo malo loptu ljudi.
Ni u najvećem ludilu ne bih pomislio da je iko konkretno tu kriv, a ponajmanje Kuša, upravo kao što kažete, da njega nema, trenutno bi freebiking bio skoro pa mrtav. Ni u kom slučaju ne smatram da je odgovornost na jednom čoveku i u ovakvoj organizaciji ne bi ni trebalo da bude, niko ovde nije malo dete. Meni je neizmerno krivo što ja ne učestvujem na turama, a takođe i što ne pomažem da povremeno osmislim i organizujem neku, ali takav mi je život trenutno da to ne mogu, bar ne još uvek.
Sve što sam hteo da kažem je da svako mora da se malo osvrne oko sebe i primeti da li je nekom potrebna pomoć, da je svestan dešavanja oko sebe, nikako samo jedan čovek.
Kušo, najiskrenije ti se izvinjavam na raspirivanju ove teme svojim komentarom, napisan je na pogrešnom mestu i na pogrešan način. Ipak, u njemu nije kritikovan Kuša kao što većina misli, čak sam i napisao kako je jedino on zastao da nas sačeka, ja mislim na svakog učesnika jer dobar deo ljudi ima tendenciju da ove vožnje doživi kao "komercijalnu" organizaciju.
Spustimo malo loptu ljudi.