Iberija tour 2014

[Janic]

Pozdrav svima!
U periodu 16.07-22.08.2014. sam bio u Spaniji i Portugaliji, gde sam se vecinu dana proveo na biciklu i presao 2600km.

Ideja, put do tamo i Barsa

Glavna inspiracija za ovaj put je dosla iz dva izvora: prvi je bio film Put, u glavnoj ulozi Martin Šin http://www.imdb.com/...2/?ref_=nv_sr_3 Obavezno pogledajte, ako već niste! Želeo sam i ja da budem deo te price putnika namernika na duge staze, procenio sam da ce biti vremena za dužu cikloturu ovog leta, te pokupovao svu neophodnu opremu, ali takvu da oprema valja, posto sam odlucio da mi je vise dosta kompromisa. Naravno, da stvari ostanu zanimljive, nisu me izbegli pehovi sa opremom
Drugi deo price je moje poznanstvo sa kolegama sirom Spanije, kao i jedan u Portugaliji, koje je počelo 2012. na razmeni studenata. Sa nekoliko njih sam ostao u kontaktu. I zvali me da dodjem kod njih u Barsu, Porto, Malagu... što sam vrlo rado i učinio! najbitniji među njima je drugar iz Malage, koji je ostao kao gost kod mene u Pančevu 6 dana, u februaru ove godine.
Zima je protekla u treninzima, opremanju i informisanju,a zahvaljujući prethodnoj turi, do Austrije i Mađarske, znao sam otprilike šta me očekuje na ovako jednom poduhvatu, te sam bio kudikamo bolje spremljen, ovaj put! Fizičkoj pripremi su najviše doprinele ture po Tari sa Kušom (ah te uzbrdice!), kao i Breveti, koji su me naučili da nije ništa strašno voziti noću.
Od opreme sam nosio mtb sa xt menjacima i disk kocnicama, prednje i zadnje bisage, ortlieb i crosso, nabavljene od Ralica. Sic brooks b17, zna se šta je najbitnije parče opreme na biciklu
Nakon meseci iščekivanja i planiranja, poleteo sam 16. Jula. I zbog bujica u Beogradu ostao bez prednje tablice na kolima, što ipak nije sprečilo avion da poleti za Barselonu, na svu sreću.
Bajs sam spakovao u kartonsku kutiju od televizora, leteo sam sa Vuelingom, koji je tek par nedelja pre toga krenuo sa direktnim letovima do Barse.
U Barseloni sam odseo kod warmshowers domacina, tri nocenja, još mi je covek dao i kljuc od stana i hranu! Sto se grada samog tice, fenomenalan je, odusevio me je opštom pozitivnom energijom, biciklisticke staze su svugde i ljudi su, kao i u celoj Spaniji i Portugaliji, opušteni, ljubazni i dobro raspoloženi! Dva dana sam setao gradom, a onda sam uzeo bajs i popeo se na olimpijsko brdo, Montjuic. Lepa uzbrdica i vidikovac na grad.
Iz samog grada me je ispratio domacin Eduardo, na čemu sam mu vrlo zahvalan, pošto nebrojeno cikloturista govori o mukama da isto to učine. A i pomoglo je što smo krenuli pre 6.
Na samom početku ture sam imao peh- kako sam izlazio iz stana, i spuštao bajs niz stepenice, ispala mi je torba za korman (nisam je stavio kako treba!) i slomio sam displej fotoaparata. Takođe, ostavio sam i kacigu u kolima na aerodromu Nikola Tesla, te sam prethodnog dana kupio novu i bolju.
No, nema veze, adrenalin pumpa, a prvi kilometri se nižu. I to po opakom suncu! Od ranije sam upozoren da će vožnja biciklom po Španiji u julu biti ludilo, te sam se psihički pripremio na vrućine, ali nije bilo lako izdržati uspon do manastira Montserrat- http://en.wikipedia.org/wiki/Santa_Mari ... rrat_Abbey
Skoro 1300m uspona, do 1 popodne, u nekim trenucima sam imao utisak da vozim stepenice, pa sve to na 46 stepeni- najviše na celoj turi!

Katalonija

Eh ti Pirineji. Prvih 6 dana sam vozio od Mediterana do Atlantika, uporedo sa Pirinejima, tek sam zagrebao ispod površine, prolazio pored jezera, kroz šume, a većinu dana kroz fantastične predele. I dao sam obećanje da ću se uskoro vratiti, mislim da vredi! Usponi celom Španijom su neminovnost, nešto protiv čega se ne može, gde god da krenete. Nema tu ravnoga, kako kod nas, što svakako nije nedostatak, više kao jedna od činjenica sa kojom morate računati. Što se spavanja tiče, pa sve do Portugalije, spavao sam u prenoćištima za hodočasnike usput, čija je cena bila od donacija do 10e, za mene sasvim prihvatljiva cena za krov nad glavom. tuš, a bogami ponegde i topli obrok! Tu sledi i jedno od najprijatnijih poznanstava cele ture- kao jedan od dva volontera u mestu Arres u sred pirineja radi i žena od 40-50 god koja je univerzitetska profesorka istorije! I žena volontira već godinama, pomaže hodočasnicima, dočekuje ponekog zakasnelog biciklistu osmehom i pitanjima: da li želiš krevet? da li želiš topao obrok? da li ti je potreban prijateljski razgovor, da ti smanji tugu za domom? a sve to na savršenom engleskom! I kako onda čovek da ne voli špance i Španiju?
Kratak osvrt na saobraćaj i poštovanje biciklista- jednom rečju savršen! Sa desne strane puta skoro uvek imate još metar, pa čak i metar i po zaustavne trake, španci usporavaju kada vas vide da vozite ispred njih, a preko polovine trubne u znak podrške, kada vide da na nemilosrdnom suncu peglate.
Što se same Katalonije tiče, ja u vreme vožnje pojma nisam imao da se oni spremaju za referendum o nezavisnosti, te sam se čudio silnim zastavama na mnogim prozorima. Ipak, atmosfera je mirna, a oni vrlo gostoljubivi domaćini, kada vide da niste klasični turista.
Predeli, kao što sam već rekao, fantastični, videćete na fotkama, jedina mana im je što su deleko od Srbije.

[Janic]

Barselona- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 5151100545
Katalonija- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 6236297457

Baskija
Možda najjači utisak ovog putovanja. Baskijci su čudan narod, moglo bi se reći divalj, potpuno drugačiji od svojih suseda, glasno pričaju i smeju se, veseli, preduzimljivi da pomognu putniku, ali i zatvoreni, kao da su kakvo tajno društvo, a ne narod u srcu Evrope. Moram reći da mi nisu preterano prijali, iako nemam nijednog jedinog razloga da se požalim, jednostavno ta atmosfera mi ne prija, previše me podseća na sranja koja svaki dan gledam kod kuće i kojih sam se naslušao prethodnih 26 godina.
Priroda? fantazija! Baskija, koliko sam video od Španske i Portugalske obale, jedina ima plaže da pariraju onima u Grčkoj i Crnoj gori. Uzbrice? koliko hoćete! Klasika je da put ide uz obalu, ali sve vreme gore dole, i to 5-10% uzbrdice, pa 100 m visinski, pa maltene do obale, pa tako 70km. Rezultat? vrlo, vrlo umorne noge pejzaži? pogledajte na fotkama!
https://plus.google.com/photos/10380412 ... 5419550897

[Astrodule]

Sjajno. Svaka čast.

Ja sam prešao Španiju početkom leta, ali kolima (San Sebastijan, Madrid, Sevlija, Almeria, Valensija, Baselona) i zaista je sve bilo fenomenalno (ljudi, predeli, plaže)

[LongDistance]

Hey covek, super su ti fotke. Daj neku mapu da vidimo gde si prosao Ne mora da bude tacna u milimetar. Makar onako slobodnom rukom nacrtaj par linija tu i tamo

[Gruja]

Vrlo lepa tura! Pridružujem se predlogu da nam pokažeš mapu gde si prošao, bilo bi zanimljivo videti.

[Janic]

Prilično tačna putanja kojom sam prošao kroz Kataloniju- http://ridewithgps.com/routes/5916516 manje više sam pratio Put San Juan de la Pena.

O Putevima u Spaniji i Portugalu

Jednom recju odlicni u Spaniji, prilican cemer u Portugalu. I dok spanci imaju zaustavnu traku na skoro svim putevima, vozaci su vrlo vrlo preduzimljivi i smireni, potpuno ravan asfalt, portugalci ostrije voze (ali su i dalje daleko pazljiviji od nasih manijaka), putevi su uski koliko i nasi, a zbog ogromne opterecenosti saobraćajem uz samu obalu- vrlo oštećeni, uz gomilu rupa i 'pojedenu' ivicu. Ipak, narod je fantastičan, prosto se osećate kao da je na ovom svetu sve u najboljem redu kada vozite kroz Portugal. Neopisiv osećaj.

O Jezicima
Jebali ih separatistički jezici. Baskijski se priča na severoistoku. Katalonski u široj okolini Barse,pa kad na to dodamo mešavinu Portugalskog i španskog koju pričaju u Galisiji, koja je na severozapadu, dobijamo vrlo mešovitu i za stranca potpuno zbunjujuću situaciju da se vozite 10 dana različitim delovima Španije, a da španski uošte ne vidite i ne čujete. Jebali ih jezici.
Katalonski još đene đene, sličan je španskom, koliko npr makedonski i srpski po mojoj laičkoj proceni, pa sam uspevao da se lakše sporazumevam na mom vrlo rudimentarnom španskom i dosta boljem italijanskom. Al zato od baskijskog boli glava i pucaju sinusi u nosu. ono ne liči ni na šta! Mešavina španskog, francuskog, latinskog i potpuno različitih reči, koje nemate u drugim jezicima. A o pisanju da ne pričamu, pun jezik X, K gde im mesto nije. Ipak, može se snađe nekako, samo nije lepo za čitanje, barem meni. Baskijci pričaju dosta bolji engleski od ostalih naroda Iberije.

O cenama
Vrlo slične su različitim delovima španije, vrlo vrlo različite unutar jednog grada. Isto važi i za kvalitet i količinu hrane koju dobijate za iste pare u restoranima i piljarnicama. Generalno Španija nije skupa zemlja, u ne-fensi restoranima se lepo jede i pije za 8e, ali važi jedno pravilo- bežite što dalje od turista i turističkih mesta! Cene u unutrašnjosti nisu ništa više od naših, a kvalitet je generalno odličan. I tačno se vidi specifični šmek svake regije kroz koju sam vozio, različita jela i začini. Gaspacho čini čuda na +40 stepeni, to je hladna supa, stave povrće razno u nju, fantazija za ohladiti se. A kolače pateis de nata obavezno probati!
Što se portugala tiče, situacija je do jaja! voće i pivo je baš jeftino, sednete u restoran i osećate se kao naši roditelji kada pričaju da su odlazili u Trst na kafu. gajba voća- 5kg. Došlo mi da kupim 20kila narandži, samo zato što je jeftino npr banane 1kg 50din. Pa gde to ima?

Nastavak utisaka o Baskiji

http://ridewithgps.com/routes/5260340 Ovo je Camino norte, od Jace na istoku do Santiago de Compostela-e na zapadu.
https://plus.google.com/photos/10380412 ... 5419550897 fotke iz Baskije

Eh ta Baskija. Umesto da o njoj znamo kao o jednom od najlepših delova Španije i evrope uopšte, kao o narodu ponositom i starom, mi znamo samo za terorizam i strah! E pa dosta više sa time! Regija jeste izolovana, ali apsolutno i potpuno oduševljava svakoga ko iole voli prirodu! Jedan uz drugi se nalaze fantastična obala i planine pune vodom i divljim svetom, infrastruktura razvijena za svaku vrstu aktivnosti u prirodi, gužvi nikuda. Ipak, vidi se prilična izolovanost ovog naroda, nisu oni neljubazni, ali se stiče utisak da je potrebno dosta da bi vas primili kao ikakav faktor u svojim životima.
Najjači utisak u tih par dana je deo pre same obale, uz Irun, odmah pored francuske granice. Nakon prelaska zapadnog ogranka pirineja (jerbo ne možete voziti kroz 4km dugačak tunel, te mora preko), dolazi se do obale. A planina je kombinacija Zlatibora i bosanskog Maglića! I nigde nikoga, bila je još i neka magla, sablast ali i osećaj da je To-To! Prava stvar zbog koje sam i krenuo da se bavim planinskim biciklizmom! Jeza i divljenje lepotama prilično netaknute prirode. I onda posle jednog takvog prelaza, dolazite u dolinu reke koja se uliva u Atlantik. I tu sledi još jedno iznenađenje! Ne bilo im teško, u dužini od 40ak km španci su napravili odlično utaban makadamski put pored reke, pa još i iskopaše tunele! i to njih 20ak, između 50 i 300m dužine! i to još postavili automatske sijalice u njima! Na žalost, osvetljenje je funkcionisalo u tek nekoliko ovih tunela. S obzirom da je bilo 8 uveče kada sam ovuda prolazio, osećaj sablasnosti nije baš mali, s obzirom da je u tunelima potpuni mrak, a ima i velikih kamenja. Neko reko Alien? Taj dan sam prešao do obale 110 vrlo napornih km, uz visinsku razliku od preko 1500m, sigurno. I onda je počela kiša. A smeštaji po hodočasničkim hostelima svi popunjeni i zatvoreni! zakasnio sam! i ja šta ću, pravo u kamp, osećao sam se kao pobednik tur de Fransa. u Irunu sam kupio ovsenu kašu u ruskoj prodavnici, rusa je ovde dosta, pitam se zašto?

San Sebastian je zapadno od Iruna, ima taj francuski šmek, rivijera, bogati ljudi, divne kuće u stilu 50ih, šetalište od par km. Tu sam sreo i prve cikloturiste sa kojima sam vozio nekoliko desetina km, mladi par iz Madrida. O biciklizmu baš nisu imali pojma, ali je devojka imala svojih čari. Šteta što je zauzeta, ako ovo čitaš, javi se. Chiama me u San Sebastianu pravim prvi dan pauze, sa pređenih samo 33km, što je najkraći dan ture. Inače, najduže sam u sedlu bio skoro 12 sati, oko Malage, i 190km.
U ovom trenutku sam se već bio navikao na život na putu, svakodnevno traženje smeštaja. I upravo sam na to morao dosta da obraćam pažnju, da se ne preforsiram, s obzirom da je moj aktivni dan daleko duži od pešaka, pa se dešavalo da u smeštajima za hodočasnike nema mesta!
Uz obalu se pruža Severni put, ovde već ima ozbiljno mnogo pešaka, sa svakim se pozdravljam,sa nekolicinom popričam i putem odzvanja zvaničan pozdrav ovog poduhvata- Buen Camino! Srećan Put! Lep je osećaj kada znate da ste deo šire priče!

Bilbao je najveći grad regije i njen centar. I vrlo je moderan, većina zgrada je napravljena 70ih ili kasnije. Ovde uspevam da se zajebem na izlasku iz grada, vozim po autoputu par km. Zaustavlja me milicija. Na svu sreću, samo me opominju da izadjem na sledećem izlazu, gde sam inače i krenuo. Ovakvi izleti su mi se desili još par puta, ponekad nije lako snaći se, čak ni sa gpsom i mapom...

[alazovic]

Dobre fotke, lepi opisi, kompletan osećaj

[Janic]

Kantabrija i Asturijas
Fotke- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 2372204433
Put, ove dve provincije se pružaju od 360. do 810. km na ovoj mapi- http://ridewithgps.com/routes/5260340

Put na zapad me je vodio preko provincija Kantabrije i Asturijas, koji praktično sačinjavaju veći deo zapadne obale Atlantika. Usput sam sreo Dejvida, prodavca iz Valensije, koji je na sličnom putu- krenuo je neki dan pre toga, ima simpatičan bajs i lepo smo se uklopili u ta tri dana, koliko smo putovali zajedno obalom. Ovde su krenule i kiše- dosta kiša! Brda su zelena, a kako i ne bi bila, kada ovde pada skoro svaki dan u godini. Nije hladno, ali je nebo konstantno tmurno, pa baš i nemam dojam da vozim u sred leta. Ipak, dugi su dani, pa zajedničkim snagama uspevamo da dostignemo cilj- 100km! Umor me stiže, ovoliko nikada nisam vozio,a eto ga i 1000. kilometar puta, lep osećaj! Uspevamo i da se okupamo po neki put, jutro zna da bude katastrofa, pa se prolepsa i na kraju bude još i toplo. Pravila nema.
Na istoku i u centru ovog regiona, put se kreće između Picos de Europa, velikog venca planina na jugu i okeana na severu. To čini biciklarenje ovom regijom na momente vrlo dramatičnom! Šume pokrivaju oštre strane planine, kraju venca se kraj ne nazire, blenemo levo, gledamo u okean desno, divota! Ipak, ima tu i predela nalik na već pomenuti Zlatibor ili Kopaonik, ali ima i močvara i ravnih, dosadnih delova, kroz neživopisna sila. Šta da se radi, takav je život. Pešacima je dosta teže- ja za 1.5h pređem ono što oni gledaju čitav dan. A npr oko Santandera ne bih nikada više prošao, da li zbog umora, preplavljenosti utiscima ili nečeg trećeg- ovo je po mom subjektivnom osećaju najdosadniji dan čitave ture, samo neka sela pored puta, jak saobraćaj, kiša na spustu- not a great fun at all, my dears!
Nakon tri dana, opraštam se od Dejvida. Na kraju ni njegov email nisam uzeo, negde mi se izgubio, i siguran sam da na njegovom fotoaparatu ima par dobih mojih fotki. Šta ćeš, ne moš sve od života dobiti. Otkrio sam da mi društvo uopšte nije preko potrebno- sasvim mi je lepo i samom, i jurim dalje ka Santijagu, dosta mi je više kiše i beskrajnih kukuruzišta zapadne Kantabrije!

[Janic]

Galisija i Santiago de Compostella

Put od Santijaga do Lisabona- http://ridewithgps.com/trips/3718887
Fotke iz Galisije- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 0457248865

Galisija je šumovita. Ovo je prvi i najjači utisak. Brda standardno. Snagu mi daju dve ideje- južno je toplije i neće toliko kiša da pada i približavam se Portugalu i Lisabonu, kao i kraju hodočašća.
Galisiju sečem po dijagonali i odvajam se od obale atlantika, opraštam se za sada, znam da ćemo se za par dana videti ponovo, te rastanak nije previše bolan. A i brate obala Kantabrije je ružna- ravnica i kukuruzište. Dunav je kudikamo lepši.
Mondonedo je gradić između visokih brda. Ni doći do njega ni izaći nije lako- višekilometarske uzbrdice u oba slučaja. Pred kraj dana mi nestaje baterija u brzinomeru i fotoaparatu, ali ne obraćam previše pažnje, točak se dalje okreće, a ja uživam u lepim predelima.
Pred samu granicu sa Portugalom imam situaciju da prvi put posle dve nedelje nemam opciju spavanja ispod krova za male pare. Gledam levo i desno, sve je strmo, nema otvorenih polja. Odlučujem da nekoga pitam da postavim šator u njegovom dvorištu. Lično smatram takav smeštaj najboljom kombinacijom cene i sigurnosti. Zaustavljam se kod velike kuće na sprat. Počinjem na italijansko-špansko-engleskom da objašavam da sam peregrino i dajte da postavim šator kod vas. Ispostavlja se da je to restoran domaće kuhinje, vode ga braća rođena u tom kraju, a koja su ceo radni vek provela u Americi i na kraju su odlučili da se tu i penzionišu. Pozivaju me na večeru sa porodicom. Izvrna je, sin kuva i služi nas 10 za velikim stolom. Kafana je puna,a ja se osećam pun energije, zbog dobrih ljudi kojima sam okružen. Interesuju se kako je u Srbiji, o mom putovanju.
Sledećeg jutra je 10 stepeni! biće lepo vreme, al se dan definitivno skratio, ja otišao južno i eto malog smrzavanja na prvoj nizbrdici tog dana. Ispred same granice sa portugalom popravljam sajlu koja me muči poslednja tri dana, nije mi dala da prebacujem u sve brzine. Sitan kvar, al nervira. I pedale menjam, čuju se u poslednjih 7 dana. Uspevam ponovo da pogresim, izlazim na autoput i vozim tako 4km, nije opasno, al se plašim da me ne nahvata policija. Sreća je na mojoj strani, ništa se specijalno ne dešava.
Ulazim u Portugal, gde me čeka još jedno ili dva iznenađenja...

[Janic]

Portugal i grad Porto

Fotke sa vožnje po Portugalu- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 2203322801
Fotke iz Porta- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 8840436529
Mapa pređenog puta, manje više- http://ridewithgps.com/trips/3718887

Portugal i Španija se graniče na severu rekom, rio Minjo. Granica je na uskom, starom mostu. Na pumpi na španskoj strani kupujem mapu. Problem da je spakujem u nosač na prednjoj torbi, ko bi rekao da je Portugalija tako duguljasta. nastavljam dalje, smejem se kao ludak, ne mogu da verujem da sam doživeo tu privilegiju da vozim bicikli u Portugalu! Osmeh mi se ne spušta sa lica i zbog cena, koje su već na granici osetno niže- kilo banana 40-60din/kg, pivo je 2xjeftinije, kafane 20%, za pare koje nameravam da trošim na dnevnom planu, osećam se kao gospodin čovek, sad vidim kako se osećaju nemci kada voze kroz Srbiju. Naravno, i ovo je psihološki trik,zbog naglog pada cena u kratkom vremenskom intervalu.
Putevi, kao što sam već rekao, su daleko bolji u Španiji. Ovde nema razdelnog dela između trave i asfalta, sve je uže i nekako klaustrofobično, kako se približavam Portu. Beskrajna sela, tu i tamo poneka lepa crkvica plavih pločica i vetar u leđa. A saobraćaj kakav nisam imao kroz celu Španiju! Šibaju kamioni lokalnim putevima, ovo nema šanse da se desi kod istočnih komšija, tačno se vidi neuređenost zemlje. Ali mi se sviđa! Iako je kudikamo neudobnija za vožnju, čini se da je u ovoj zemlji sve potaman. Ljudi vas ne gledaju kao još jednog jebenog turistu (YAFT), ne pokušavaju da vam izvuku zadnji evro iz novčanika. I ljubazni su!
Put prati okean, tu i tamo se vozi pored istog, obala je u principu sranje. Nema tu previše uvijanja, osećaj da vozite pored okeana dodaje specijalnu dimenziju, vazduh je fantazija, ali plaže su peščane, dugačke i odmah pored kuća ili kukuruzišta. Sever Portugala je ravan i nije baš interesantan za vožnju. Kako se približavam Lisabonu, ima sve više šuma i brda, manje je reka, zemlja je suvlja, te je ukupni utisak daleko bolji. Još samo kada bih imao vremena da sve ovo doživim na pravi način! 10. avgusta imam dogovor da se u Sevilji nađem sa drugom, sa kojim treba da nastavim letovanje, nešto klasičnije.
To je razlog zašto sam 'pojeo' Portugaliju- svakog dana vozim preko 100 km, nekad i po 160! Vremena ponestaje, a žao mi je da se ne isprsim, da vidim i upijem ovakvu jednu zemlju. U ovom trenutku sam se već navikao na dugačke dane u sedlu, te mi ne pada previše teško. A i ravnije je. U Porto stižem kod drugara Dioga, koga sam upoznao pre 2 godine na razmeni, nakon nekih apsurdno strmih brda grada Porta. Priča je sledeća:
Poslao sam Diogu poruku preko fba da nisam siguran da li ću stići taj dan do njega. Krenuo sam jutrom u 8 sa španske strane, i vozio do ručka do grada Viana do Castelo. Htedoh 'kolibrirati' ispred samog grada Povoe, što zbog visokih temperatura, manjka hrane i par km dugačkih uzbrdica. Grad Viana stvarno lep, na reci uz okean, puno živog sveta, neka fešta se održavala, šta ga znam. Čak sam se razmišljao da ovde u blizini prenoćim, pošto je već bilo 5 kada sam završio sa ručkom i nastavio dalje. A do Porta još 80km, nije malo! I odlučim se da ipak poguram, da me ljudi ne čekaju, kad sam se već najavio. A i ispalio me je warmshowers host.
Stigoh nekako do Porta, tu nije bilo većih problema. Sem dosadnog saobraćaja, ali na to sam se već bio privikao, razmazio me je taj visoki standard. Rupa do rupe, kao kod nas, pa još gore. E tad je krenula žurka! Imao sam skinuo google mapu grada i smislio ja nekakav put do druga, koji nije u centru, nego 15km istočno od grada. Ispostavilo se da čovek živi na najvišem od svih visokih brda Porta. Abnormalno komplikovan grad, baterija tableta pri kraju, ja skoro bez vode, upadao sam više puta i u crnačke getoe. A sve što me vodi je njegova reč da živi na nekoj adresi u ulici koju google pokazuje da je dugačka 100ak metara. A njegov broj kuće 138! Do tamo penjem brda i do 12% uzbrdice, ne znam teren, te biram gore-dole puteve, naravno. U 11 noću stižem u njegov kraj, sa 2 sata zakašnjenja. Niotkuda, iskače veliki beli ker pasmine Oštri zub i laje na mene. E od toga zamalo da se šlogiram. Na ulici nikoga, ovo je fensi kraj, bele, lepe kuće, maltene vile i neki idiot vodi agresivnog kera van povoca. Pa prijatelj, dodji malo u Pančevo, pa mi se tako širi, jebo mu ja pas mater i tom keru.
U svakom slučaju, zvonim na interfon, spreman da me stave u intenzivnu negu i odgovara mi poznat glas! Dobro je, prava je adresa! Samo kuće idu po 4, a ne kao u svim drugim zemljama sveta, po 1 cifra na kuću!

Porto
Sledećeg dana sam već bolje. Šta ćeš za doručak? pita me drugar. Lazanju! -odgovaram ja, iako znam da je za ove zapadnjake to nezamislivo. I naravno on se zaprepašćuje, tamo je doručak jabuka i slično. Ne za mene, imam jedan dan da oporavim mišiće, cenim da bi valjalo pojesti oko 5-6000kalorija, da bi samo ostao na istom, što se energije tiče. Roditelji su mu fini ljudi, mama je bila oduševljena kada me je videla sa svim onim torbama, 'vrlo si sposoban' kaže na lošem engleskom, kada je videla kako se raspakujem. Ja se smejem, pa nije ni to odjednom došlo, treba imati sve te informacije, pa stići dovde. Naravno, ne bunim se kada me hvali.
Nakon kupovine, odlazimo da prošetamo centrom, kolima, hvaljen Ktulu i svi nesveti. A brda kao na Durmitoru da smo! Centar je fenomenalan, ima 7 mostova, crkve, poglede, nasmejane ljude, sve one divne stvari koje valja videti. Impresioniran sam! ovo mi je možda omiljeni grad, sem Barse i Lisabona, na celoj turi! Obavezno posetiti! Uveče odlazimo na Franchescinu (prevod je mala francuskinja), tipično jelo, kombinaciju toplog sendviča, jaja na oko i slanine. U stvari engleski doručak. Baš ono što je meni potrebno. Dolazi i Dijogovo društvo, naše kolege pomalo su zainteresovani za moju turu, uglavnom me ignorišu, te i meni ne bivaju previše interesantni. Ko vas jebe, nisam vam ja običan turista, ako vam moja priča nije zanimljiva, meni je ok da ćutim. Tako je to kad čovek čitav život provede na tim hiperturističkim mestima i bole ga uvo za još jednog turistu. Srbija, Kenija, Meksiko... njemu je to sve isto...
Sutradan je plan da stignem do 120km udaljenog mesta, gde me čeka gospodjica Celia Oliveira, u selendri u srcu Portugala. Nakon ručka, pozdravljam se sa domaćinima, ovaj odmor mi je mnogo značio, da imam sa nekim da popričam, da razmenim koju toplu ljudsku reč. Zovem ih da dođu, naravno. Ko zna, nadam se uskorom viđanju.

Po izlasku iz Porta, peh! Probušila mi se guma, valja je promeniti. To mi kvari raspoloženje. Više mi je dosta defekata, sad krpim gumu svakog drugog dana, čini mi se. Stajem pored biciklističke staze, smiruje me miris i zvuk okeana. Krećem u popravku. 5 minuta kasnije, niotkuda se pojavljuju dva policajca. Ne pitaju ništa, uzimaju mi točak iz ruke i kreću da ga menjaju! Ovo su policajci na biciklama, pitaju me odakle sam, dokle idem, čestitaju! Krajnje su ljubazni i dobronamerni. Uskoro staje još jedan sitniji biciklista na specijalki. Ispostavlja se da je ovo šurak jednog od policajaca. Za 15 minuta sve je bilo gotovo. Vodi me prvo u ciklošop, pa na pivo i krofne. Gledamo zalazak sunca nad okeanom, slušamo bitlse, pijemo pivo i jedemo krofne. Savršen završetak dana! 'Bio sam u Srbiji dva puta' kaže meni portugalac. Očekujem da je bio turistički u Bgu,te ga pitam a gde je tačno bio. 'Kosovo, služio sam tamo dve zime'. Eto ti ga sada, šta sve čovek neće doživeti. Profi vojnik,uspostavlja i održava komunikacije u vojsci, porodični čovek, bio je u Srbiji. Na Kosovu. Izvodi me iz grada bici stazom koja prati okean, pozdravljamo se, zahvaljujem mu. Sada je već pola 8 uveče,a ja do moje domaćice za to veče imam jos 90ak km. Ispostaviće se, nimalo lak zadatak, a videćete i zašto u sledećem postu...

[alazovic]

Sledeći post, sledeći post!!!

[Janic]

Hvala na podrsci, seticu se svih vas koji me čitate kada dođem na svecku vlas'!

Fotke iz Lisabona- https://plus.google.com/photos/10380412 ... 8015445025
Mapa pređenog puta, manje-više. Ovde će biti reč od delu između Porta i Lisabona- http://ridewithgps.com/trips/3718887


Koimbra i centralni Portugal

Fotke su u prethodnom albumu
Izlazak iz Porta je bio interesantan, u najmanju ruku. Popravih tu gumu, pojedoh krofnu i hrabro napred- u tamu i ravnicu. A i jednog i drugog je te večeri bilo i više nego dovoljno. Gospođica Celia Oliveira, koju sam kontaktirao preko warmshowers.org me čeka, rekoh joj da stižem oko 9. Tada sam bio na cca 40. od planiranih 110 km! Kasnim, a već je mrak! Promiču sela, ne primećujem ih, nema ni mnogo šta da se vidi, realno. Kako se približavam Koimbri, mešovite četinarske i listopadne šume zauzimaju sve više prostora, tako da definitivno vlada mala sablast. Zaustavljam se samo da natočim vode i dopingujem se bananama, ne bih da me Celia čeka ili ne daj bože vrati nazad. Da nema gps-a, bio bih potpuno izgubljen, mrak je, vozim putem, oko mene samo šuma poslednjih 40 km, nigde nikoga. Na svakih 5-10km kružni tok, levo i desno putevi vode dublje u divljinu. Sva sreća, pa sam siguran da nema opasnih životinja u Portugalu, inače bi bilo mnogo gore. Poslednjih 20ak km nikako da prođe, prolazim pored postrojenja za bioinžinjering. Konačno, stižem na adresu! Njena kuća je jedina koja ima svetla. 1 je izjutra, ja kasnim 3 sata. Zvonim, otvara mi! Još jedna pobeda za mene! A i počela je neka kišica, ne bi bilo baš prijatno spavati u onoj mraknjači. Iako ja realno znam da nije to ništa strašno, mrak je brate
Sutradan malo pričamo. Lepa devojka, mršava, crnog tena, crna kosa, ona sama nema bicikli za duže ture! Čula je za warmshowers od prijatelja, sa kojima planira da vozi do srca Afrike. Želim joj sve najbolje! I da dođeš u Srbiju, Celija konsultujem se, menjam plan. Kaže da je Koimbra lepa. Odlučim da je poslušam, što se ispostaviće se, dobra odluka!
Sutradan ujutru nastavljam kroz predele koje bih najbliže mogao da opišem kao Deliblatsku peščaru! Eto iznenađenja, sve ovo mnogo strašnije deluje noću! Predeli su divni, nema vetra, put savršen, saobraćaja nikud- jednom rečju idila, nakon pretrpane obale severa!

Koimbra, univerzitetski grad

U Koimbru stižem nimalo romantičnim putem, al šta da se radi. Pada blaga kišica. Tmurno je. A ja mislio da sam to istavio iza sebe, na severu Španije! Oh poor, lightminded lad!
Još jedan divan, stari grad. I veliki univerzitetski centar. Ima tu patinu starog grada koju ja najvolim. Udišete istoriju. Ponekad krvavu, ponekad lepu, najčešće neverovatnu. I nije previše turistički napucana. Uske ulice, visoke kuće, dvospratnice. Podseća na Santijago. Ispred katedrale ostavljam bicikli nezaključan sa sve bisagama, samo uzimam pasoš i pare. Tako nešto ne bih ni zamislio da uradim kod kuće. Ovde osećam da je ok na minut il dva, samo da bacim pogled unutra. Monumentalna građevina, ne previše našminkana, kako to italijanske često znaju da budu.
Posle Koimbre kreće goredoliranje, žurim ka Lisabonu. Nadam se da ću stići tamo sutradan, čeka me novi ws host. Ispružim se za koji minut u sedlu duže. Opet me hvata mrak, ali nije toliko strašno, oseća se miris mora, borova šuma i kamp. U kome se idioti setili da je divna ideja unajmiti portugalski šlager bend da svira do 2 ujutru. A i jebo sitan pesak, kvari mi zabavu.
Sutradan ulazim u prvo primorsko mesto. Ko bi rekao da u toj ravnici može postojati takva nizbrdica! Preko 10%, skoro 15, a nije ni kratka. Dolazim do mora, a tamo magla, ne vidi se dalje od 50ak m. Tu i tamo po koja grupica turista, dugačka peščana plaža. I vlaga. Pa da li sam toliki nesrećnik da me prati jesenje vreme u sred avgusta, na pljucometar od Afrike! Ipak, kakvo je vreme u Srbiji, ja sam vrlo vrlo srećan. Pa ti prosudi...

Lisabon!

Definitivno je neophodan uzvičnik, kada pričamo o prestonici nekada velike imperije, koja se prostirala izmeđju 4 gora i 77 okeana i mora!
Portugal kao takav me je oduševio, već sam pominjao gostoprimstvo, nasmejane ljude... a ovde je u jednačinu uleteo i osećaj da se nalazim na jedinstvenom mestu na ovoj kugli portugalskoj! I droge, drugs everywhere! Zaista,nigde me nisu toliko mnogo nudili drogama raznih vrsta. Ja sam potpuno straight lik, nikada nisam uzeo dim cigare, pijem alkohol povremeno i to je sve.Zamislite moj šok kada sam se šetao centrom Lisabona, a oko mene samo prilaze razni krimogeni elementi i nude pot, joint, radža, marihuana... da počnemo od početka

Ulazak u grad i tako to

Kako sam se kretao na jug, išlo mi je sve bolje i bolje. Lepa priroda, okean, mirisi, blabla. E jebo majku, valjalo je zaslužiti Lisabon. I to uzbrdicom od čitavih 15km! Do tada sam prešao cca 90ak km, uglavnom ravno, smenjuju se gradići i sela. A onda me unos pogodi brdo i puhći. Ko se tome nadao, al sam od sestre slušao da je upravo ovo osnovna odlika grada, pa sam donekle spreman. I uspeh! Ispod mene okean i nepregledne kuće i zgrade. Samo još da se probijem do šireg centra, gde je smešten moj host. Poučen iskustvom iz Porta, spremam se za Rambo-style probijanje kroz gradsku vrevu, autoputeve gde im mesto nije i crnce koji skaču privučeni mirisom kože iz Brooks sica. Ništa od toga. Beše tu par jačih, bezobraznih brdašca. I pokoji podvožnjak. I zalazak sunca. Ali daleko lakše nego što sam smeo da se nadam, dolazim do mog poslednjeg ws domaćina na ruti, još jednog specijalca u Portugalskoj vojsci. Vrlo interesantan lik, živeo na Azurnim ostrvima, ronilac, pa se i po toj osnovi pronalazimo. Sledećeg jutra me vozi na svom skuteru do Sintre, 20ak km autoputem.

Sintra
Šta reči a ne zaplakati od sreće... lep gradić na okeanu, centar kao iz bajke, plaže lepše od Španskih, nema gužve... ma divota. A u povratku vidim sa motora oblake kako se prelivaju sa brda u okean. Jedinstven prizor. Videti slike.

Isto veče prelazim u kamp nedaleko od domaćinove kuće. On odlazi da hoda škotskom, sa devojkom. Ja prevozom do centra. I naravno, kulturšok. Brda, zbrkanost, ja umoran, a ulice pod uglom od 450 stepeni. more, galebovi, stare kuće, pogled na reku i Vasko de gama most. Ne bih vas dalje gušio, mnogo više o tome imate na ostalim mestima, nego što ja znam da vam kažem. Recimo samo da sam proveo dva dana na nogama. Javni prevoz je spor. I skup. Obavezno jesti kolačiće pateis de nata, ovo je fil izašao iz raja. Videti fotke.
Trećeg dana pakujem se iz kampa, stižem do centra duplo brže od busa. Tamo se vozim glavnom ulicom koja je prazna. To veče je završnica tour de Portugala. Ko im jebe mater, amateri. vozim još 15ak km do autobuske stanice, pored reke. Pakujem bajs oko 10 uveče u prtljažnik i pravac Sevilja, gde se nalazim sa drugarom, koji je klasično back pekerski krenuo od Barse. To smo se mi par meseci ranije dogovorili da se tamo nađemo. Jedva čekam, već mi nedostaju poznate face.
Nastavak sledi, da vidim ko čita ovo, biti će mi lakše

[Gruja]

Čita se, čita, ali ćutim da te ne ometam u priči, samo nastavi!

[Polar]

Čitamo i gledamo.

[Nole]

Не брини, чита са пажњом.