Kada smo leta 2008, potpuno opijeni onime što smo videli i doživeli, napuštali Staru planinu, obećali smo sebi da ćemo lepotu koja nas je ostavila bez reči uskoro podeliti sa nekim nama dragim ljudima. Nakon Gocine ture sa planinarima Železničara kroz Lazarev kanjon, nije bilo nikakve logike da se vraćamo za Beograd. Olja, Bane i Žile mogli su da nam se pridruže i tako se nas sedmoro, u dva auta, otisnulo put dobro znanih, crvenih stena…
Za Gocu su mnogi dragulji Stare bili uzbudljiva i očaravajuća premijera, dok je za mene to bila prilika da ponovo krenem u pohode jednom fascinantnom prostoru koji preplavljuje čula i ostavlja bez daha, mestu koga sam nakon svake posete sve više gladan. Tako je, posle nekoliko dana priprema i odlaganja, 10. jula konačno otpočelo naše prikradanje Staroj planini…
Mesto: ovaj planinarski dom napravljen je od bivše karaule u selu Dojkinci, pored Dojkinačke reke, u samom srcu Stare planine. Kapacitet i komfor: U pitanju je veoma solidno građena kamena kuća, sa kapacitetom od tridesetak kreveta na sprat u tri sobe (preporučujem da ipak ponesete sopstvene vreće za spavanje).Poseduje i kuhinju sa šporetom i frižiderom
Prvi kilometri solidnog makadama dolinom Dojkinačke reke su u sigurnom ritmu ostajali za nama, dok su livade okupane rosom počinjale lagano da isparavaju na Suncu koje se sve hrabrije pomaljalo iza brda. Reka je igrala svoju igru čas levo, čas desno od nas, veća i snažnija od običnih planinskih reka na običnim planinama. Na jednom mestu smo sišli u njeno korito od crvenih stena, da bismo ubrzo shvatili da je u proleće, kada reke nabujaju od topljenja snegova, mesto gde stojimo verovatno barem jedno metar pod vodom…
Freebiking RSS