Nakon što prepešačite Kučaj po snegu postajete svesni da, možda postoje više planine u Srbiji, ali ne postoji veća divljina. Ovaj ogroman, nenaseljeni prostor, jedan dinamičan splet krečnjačkih i vododrživih stena koji nas leti mami svojim bujnim livadama i šumama, kanjonima, vidikovcima, pejzažima koji se pred našim očima neprekidno transformišu kako ostavljamo kilometre za sobom, zimi je mnogo suroviji, divljiji, pustiji.
U želji da kvalitetno odgovorim na razumljivo pitanje „Postoji li u ovoj zemlji za tebe još nešto sem Kučaja?“, počeo samda se uzdržavam organizovanja tura ka Kučaju, tumarajući po nekim drugim destinacijama, otkrivajući druga, nova i drugačija mesta. Ali jednu stvar moram da priznam: da je kojim slučajem područje Kučaja jedino planinsko područje u Srbiji, da u ovoj zemlji nema drugih prirodnih lepota, ne bismo bili ni za šta suštinski uskraćeni. Za bajkera ova drska tvrdnja ima još veću težinu, jer Kučajski šumski putevi kao da su pravljeni da budu ogroman MTB lavirint na otvorenom prostoru, sa trasom kao stvorenom za ničim pomućeno, višednevno bajkersko zadovoljstvo.
Freebiking RSS