Goca i Sale su u subotu vodili planinare Zeleznicara po okolnim brdima, ali su imali plan da na Kuchaju provedu i nedelju. Sandra i ja smo im se pridruzili posavsi iz Beograda drugog dana vikenda oko 5:30h. Na autoputu smo napravili stanku za dolivanje goriva i kafu.
U želji da kvalitetno odgovorim na razumljivo pitanje „Postoji li u ovoj zemlji za tebe još nešto sem Kučaja?“, počeo samda se uzdržavam organizovanja tura ka Kučaju, tumarajući po nekim drugim destinacijama, otkrivajući druga, nova i drugačija mesta. Ali jednu stvar moram da priznam: da je kojim slučajem područje Kučaja jedino planinsko područje u Srbiji, da u ovoj zemlji nema drugih prirodnih lepota, ne bismo bili ni za šta suštinski uskraćeni. Za bajkera ova drska tvrdnja ima još veću težinu, jer Kučajski šumski putevi kao da su pravljeni da budu ogroman MTB lavirint na otvorenom prostoru, sa trasom kao stvorenom za ničim pomućeno, višednevno bajkersko zadovoljstvo.
Freebiking RSS