Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање вас који питате – А кад ћеш тамо да нас водиш? – Ево, водим вас!
Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање вас који питате – А кад ћеш тамо да нас водиш? – Ево, водим вас!
У петак поподне, кренули смо ка Великом Кршу и Столу, или тачније дому ПД „Црни врх“, који засигурно има најбољи могући положај који може имати један планинарски дом. Место, где када се пробудите, можете испијати јутарњу кафу уз најлепши видик. Е, то ја називам одмором! А након кафице, шумском стазом пречимо пут ка превоју Цепе, те након изласка из шуме, пред нама се указује Његово Планинско Височанство – Велики Крш. Време ведро, топло и суво, Богом дано за успон на најлепши, најмаркантнији гребен Балкана (дозволићете, молим Вас), који је у ово време обрастао јоргованима и перуникама. И можете рећи да сам „брутални хедониста“, али нека ми нико не каже да такве лепоте не мотивишу за трошење гојзерица…