Ovo je riznica koja objedinjuje sve naše avanture, sve priče o našim bližim i daljim njuškanjima i zavirivanjima putevima kojima se ređe ide. U zavisnosti da li vas zanimaju avanture na biciklu, pešice, istraživanje kanjona ili 4×4 doživljaji, odaberite neku od naše 4 turoteke, ili ih u nastavku strane prelistajte sve zajedno…

Otvorite stranicu sa našim biciklističkim avanturama

Freebiking turoteka

Otvorite stranicu sa našim pešačlim avanturama

Freetreking turoteka

Otvorite stranicu sa našim canyoning avanturama

Freecanyoning turoteka

Otvorite stranicu sa našim 4x4 avanturama

Freewheeling turoteka

Postanite i vi deo velike porodice Freebiking putopisaca, registrujte svoj nalog i pustite mašti na volju!

Putopisi u sve četiri turoteke (od najnovijih prema starijim)


  1. Fruška gora okupirana slobodom freebikera
    18. jula 2011.
    Igor Bardić
    Grebenski put Fruške goreFruška gora okupirana slobodom freebikera? Kako neka planina može da bude okupirana slobodom? Šta su to freebikeri? Hajde da pokušam da objasnim... Slobodna vožnja biciklom nije ništa novo, to može svako da uradi – jednostavno sedne na bicikl i vozi ga, uvidi da za dana može više toga da obiđe i vidi nego da ide peške; to mu se svidi, i počne da istražuje. U sve mora da se uključi priroda, jer freebikeri čeznu za njom, uživaju u njoj, istražuju je, i uvek joj se vraćaju. Tu nema nikakvih takmičarskih ambicija, trkanja, prolaznih vremena... ali je potrebna kondicija. Kondicija da možete da osvojite neki vrh, da se popnete na neku visoravan, da vidite dalje, da dotaknete horizont koji vas vuče napred. Znači, akcenat je na onome free – slobodi u svakom smislu, pa čak i od bicikla. Bicikl je tu kao omiljeno prevozno sredstvo, sredstvo da dosegnemo slobodu koju možemo da udahnemo punim plućima.
  2. Dunav između jave i sna
    30. aprila 2011.
    Bluealek
    DSC_6000Kada Dunav pohodite u septembru kao da produžavate leto i ne primećujete svežinu koja vam nagoveštava jesen, a kraći dani se neprimetno pretaču u opijajuću, toplu noć na obali velike reke. Ovo je priča o dva čarobna vikenda na Dunavu i planinama južno od njega, koja je morala da prezimi da bi se ispilila.
  3. Putovanje mimo puteva
    26. marta 2011.
    Muma Paduri
    Prizor od koga se ne mogu oči odvojitiOvo nije tekst o vožnji automobila, već tekst o prirodi, jednom ličnom doživljaju, opuštenom načinu za uživanje u prirodi, ideja kako da terenac upotrebite kao sredstvo da do nekih udaljenih i teško pristupačnih mesta stignete, pretvorivši ga u deo jedinstvenog životnog stila. Ovaj nadahnjujući putopis na savršen način dočarava pravi smisao postojanja terenskih vozila, razbijajući neke stereotipe. I naravno, otkriva vam neke od najbolje čuvanih tajni Homolja, dostupnih samo pravim entuzijastima.
  4. Reke kao more
    5. marta 2011.
    Bluealek
    reke_kao_moreKada smo leta 2008, potpuno opijeni onime što smo videli i doživeli, napuštali Staru planinu, obećali smo sebi da ćemo lepotu koja nas je ostavila bez reči uskoro podeliti sa nekim nama dragim ljudima. Nakon Gocine ture sa planinarima Železničara kroz Lazarev kanjon, nije bilo nikakve logike da se vraćamo za Beograd. Olja, Bane i Žile mogli su da nam se pridruže i tako se nas sedmoro, u dva auta, otisnulo put dobro znanih, crvenih stena...
  5. Izmedju peščanih dina
    22. januara 2011.
    shebez
    PescaraZvuk starog telefonskog zvona… Uff… pa to je zvuk alarma na mobilnom telefonu koji me je uporno budio. Snoozio sam ga za još pet minuta… Ne vredi, uporan je i reših nevoljno da se pridignem. Sunce još nije izašlo iza horizonta, vikend je i svi spavaju. Polako sam počeo da skupljam stvari po kući i da se spremam za današnji izlet koji sam dogovorio sa drugarima.
  6. Shqiperia – Severna Albanija
    21. januara 2011.
    VladaS
    Albanske ProkletijeBog(a), Theth, Gimaj ili odraz Meseca na Zemlji – Jasanova, ta siva, prašnjava kamenolomska koncentracija kuća; a svi nadvijeni kršem iznad kojih ne retko i u letnjem danu protutnja parajuća grmljavina, skrećući pažnju na sebe poput moćnih stražara koji će tu stajati još nekoliko vekova, iznova ispraćajući stare i dočekujući buduće snegove i smene doba, kao i generacije već sasvim retkih gorštaka koji žive podno njih.
  7. Ka crvenim oblucima Stare
    12. januara 2009.
    Bluealek
    Korito u ArbinjuZa Gocu su mnogi dragulji Stare bili uzbudljiva i očaravajuća premijera, dok je za mene to bila prilika da ponovo krenem u pohode jednom fascinantnom prostoru koji preplavljuje čula i ostavlja bez daha, mestu koga sam nakon svake posete sve više gladan. Tako je, posle nekoliko dana priprema i odlaganja, 10. jula konačno otpočelo naše prikradanje Staroj planini...
  8. Kroz snegove do tišine
    5. januara 2009.
    Bluealek
    Otac Akakije, mati Efrosinija i Natalija u skituNakon što prepešačite Kučaj po snegu postajete svesni da, možda postoje više planine u Srbiji, ali ne postoji veća divljina. Ovaj ogroman, nenaseljeni prostor, jedan dinamičan splet krečnjačkih i vododrživih stena koji nas leti mami svojim bujnim livadama i šumama, kanjonima, vidikovcima, pejzažima koji se pred našim očima neprekidno transformišu kako ostavljamo kilometre za sobom, zimi je mnogo suroviji, divljiji, pustiji.
  9. И овај камен земље Србије…
    24. novembra 2008.
    Muma Paduri
    Pogled ka Šiljku sa Kuska...што претећ' сунцу дере кроз облак... Мало се зна да су ови познати стихови Ђуре Јакшића којима почиње његова антологијска песма „Отаџбина“, инспирисани управо Ртњем! Наиме, у време када ју је написао, наш песник је службовао у Подгорцу и Сумраковцу, одакле се заиста лепо види импозантна пирамида са врхом који непоколебљиво стреми небу, често завијен у облаке
  10. Golijski vez
    5. novembra 2008.
    Bluealek
    Slikar zvani priroda...U večitom traganju za idealnim trasama za naše gvozdene konjiće ovo nije bila prva poseta Goliji, ali su prošle nedopustive tri godine otkako smo ovu bajkovitu planinu prepunu četinarskih šuma kao sa razglednice pomalo nehajno presekli svojim točkovima na dva dela, praveći krug iz smera Goča i Kopaonika u maju 2005. Tada smo sebi obećavali da ćemo se brzo vratiti, dok nam je pogled mahnito lutao upijajući prizore koji su nas zasipali sa strmih šumovitih padina i iz dubokih rečnih dolina, žureći da se u trci sa sumrakom od izvorišta Studenice spustimo u Deviće, videvši na tom putu više intrigantih šumskih puteljaka koji vode neznano kud nego bilo gde u bližoj okolini.