Freebiking turoteka

naša i vaša putovanja na dva točka

Freebiking turoteka je teka opisa malih, kratkih, dužih, dugih, lepih, ružnih… i ostalih vožnji i putovanja biciklom na koje su išli fribajkeri i prijatelji, rodbina i poznanici, dopisni i počasni članovi FreeBiking pokreta.

Možda će vas zanimati i Baza jeftine spavke – spisak planinarskih domova i drugih finansijski miroljubivih mesta za prenoćište na našim prostorima.

Bili ste negde gde mi nismo, ili ste isto mesto doživeli drugačije? Kontaktirajte admina da vam otvori autorski nalog!

Imate primedbu, dopunu, ispravku, znate da je negde napravljen novi put ili da je (verovatnije) uništen stari, da je negde urađen novi asfalt ili da je (verovatnije) neko ukrao stari? Javite nam.

Putopisi u Freebiking turoteci (od najnovijih prema starijim)

1. Fruška gora okupirana slobodom freebikera

   18. jula 2011.
   Igor Bardić
   
   Fruška gora okupirana slobodom freebikera? Kako neka planina može da bude okupirana slobodom? Šta su to freebikeri? Hajde da pokušam da objasnim... Slobodna vožnja biciklom nije ništa novo, to može svako da uradi – jednostavno sedne na bicikl i vozi ga, uvidi da za dana može više toga da obiđe i vidi nego da ide peške; to mu se svidi, i počne da istražuje. U sve mora da se uključi priroda, jer freebikeri čeznu za njom, uživaju u njoj, istražuju je, i uvek joj se vraćaju. Tu nema nikakvih takmičarskih ambicija, trkanja, prolaznih vremena... ali je potrebna kondicija. Kondicija da možete da osvojite neki vrh, da se popnete na neku visoravan, da vidite dalje, da dotaknete horizont koji vas vuče napred. Znači, akcenat je na onome free – slobodi u svakom smislu, pa čak i od bicikla. Bicikl je tu kao omiljeno prevozno sredstvo, sredstvo da dosegnemo slobodu koju možemo da udahnemo punim plućima.

2. Izmedju peščanih dina

   22. januara 2011.
   shebez
   
   Zvuk starog telefonskog zvona… Uff… pa to je zvuk alarma na mobilnom telefonu koji me je uporno budio. Snoozio sam ga za još pet minuta… Ne vredi, uporan je i reših nevoljno da se pridignem. Sunce još nije izašlo iza horizonta, vikend je i svi spavaju. Polako sam počeo da skupljam stvari po kući i da se spremam za današnji izlet koji sam dogovorio sa drugarima.

3. Shqiperia – Severna Albanija

   21. januara 2011.
   VladaS
   
   Bog(a), Theth, Gimaj ili odraz Meseca na Zemlji – Jasanova, ta siva, prašnjava kamenolomska koncentracija kuća; a svi nadvijeni kršem iznad kojih ne retko i u letnjem danu protutnja parajuća grmljavina, skrećući pažnju na sebe poput moćnih stražara koji će tu stajati još nekoliko vekova, iznova ispraćajući stare i dočekujući buduće snegove i smene doba, kao i generacije već sasvim retkih gorštaka koji žive podno njih.

4. Golijski vez

   5. novembra 2008.
   Bluealek
   
   U večitom traganju za idealnim trasama za naše gvozdene konjiće ovo nije bila prva poseta Goliji, ali su prošle nedopustive tri godine otkako smo ovu bajkovitu planinu prepunu četinarskih šuma kao sa razglednice pomalo nehajno presekli svojim točkovima na dva dela, praveći krug iz smera Goča i Kopaonika u maju 2005. Tada smo sebi obećavali da ćemo se brzo vratiti, dok nam je pogled mahnito lutao upijajući prizore koji su nas zasipali sa strmih šumovitih padina i iz dubokih rečnih dolina, žureći da se u trci sa sumrakom od izvorišta Studenice spustimo u Deviće, videvši na tom putu više intrigantih šumskih puteljaka koji vode neznano kud nego bilo gde u bližoj okolini.

5. Od Titela do Refresh festivala (Kotor)

   7. septembra 2008.
   Freebiking
   
   Poznanici na samu ideju su rekli da sam lud, i da bolje idem kao sav “normalan” svet vozom ili busom. Inače jedan od najvećih, sa razlogom, protivnika puta su bili moji roditelji, koji su mi bezuspešno nudili avionsku kartu Beograd – Tivat, što sam kroz smeh odbijao. Imao sam neverovatno jaku motivaciju i razlog da stignem do Kotora, koji ni na karti nije blizu. Neko me je dole čekao, neko bez koga avantura ne bi bila ista. Naime nekoliko osoba je bilo virtuelno sa mnom, znaju one o kome pričam. Pa da krenemo...

6. Uranjanje u tajnu

   15. jula 2008.
   Bluealek
   
   U želji da kvalitetno odgovorim na razumljivo pitanje "Postoji li u ovoj zemlji za tebe još nešto sem Kučaja?", počeo samda se uzdržavam organizovanja tura ka Kučaju, tumarajući po nekim drugim destinacijama, otkrivajući druga, nova i drugačija mesta. Ali jednu stvar moram da priznam: da je kojim slučajem područje Kučaja jedino planinsko područje u Srbiji, da u ovoj zemlji nema drugih prirodnih lepota, ne bismo bili ni za šta suštinski uskraćeni. Za bajkera ova drska tvrdnja ima još veću težinu, jer Kučajski šumski putevi kao da su pravljeni da budu ogroman MTB lavirint na otvorenom prostoru, sa trasom kao stvorenom za ničim pomućeno, višednevno bajkersko zadovoljstvo.

7. Kroz zapadnu Sloveniju

   3. jula 2008.
   jovanovic
   
   Oko 6 sam uskočio u sedlo i, dok su se poslednje kapi još cedile iz atmosfere, ja sam već bio sa spoljne strane gradskog tranzitnog autoputa. Jezdeći kroz mirisno poslepodne uz dolinu Horjulštice, s olakšanjem sam konstatovao da se oblaci razilaze, baš kako mi je vremenska prognoza obećala. Horjulštica teče kroz najobičniju pastoralnu dolinicu između šumovitih brežuljaka sa kojih se cedi ovaj protekli pljusak (a i prethodna višednevna kiša, čini mi se) i sama po sebi baš i ne privlači čoveka da prođe kroz nju, ali genijalni geografski položaj Ljubljane me prosto tera da bar u jednom smeru iskoristim bicikl kao prevozno sredstvo do nekih zanimljivih predela koji su praktično iza ćoška. A iznad prozaičnog dolinskog pejzaža šepurila se grandiozna duga.

8. Duboko u Beljaničkom severu

   20. aprila 2008.
   Bluealek
   
   Prijatan, sunčan prolećni dan, petoro fribajkera i žarka želja da se upoznaju nepoznate strane Beljanice. Krenuli smo od Suvog Dola ka Busovati, "otkrili" jedno lepo jezerce, izborili se sa kamenitim putem koji vodi kroz dolinu Stenjke, uživali u blaženom miru Busovate, da bismo se za kraj opustili nizbrdo ka dolini reke Busovate i pored Buka vratili na polazište. Ukupno 41 km pređenog puta i oko 1100 m uspona za nešto manje od 5 sati efektivne vožnje. Ovim je njuškanje po severnim delovima Beljanice tek započeto...

9. U potrazi za prapočetkom

   31. oktobra 2006.
   Bluealek
   
   Prvi kilometri solidnog makadama dolinom Dojkinačke reke su u sigurnom ritmu ostajali za nama, dok su livade okupane rosom počinjale lagano da isparavaju na Suncu koje se sve hrabrije pomaljalo iza brda. Reka je igrala svoju igru čas levo, čas desno od nas, veća i snažnija od običnih planinskih reka na običnim planinama. Na jednom mestu smo sišli u njeno korito od crvenih stena, da bismo ubrzo shvatili da je u proleće, kada reke nabujaju od topljenja snegova, mesto gde stojimo verovatno barem jedno metar pod vodom...

10. Sitan brauz po Pešteru

    7. septembra 2005.
    jovanovic
    
    Prošavši prašnjavi i neugledni Tutin zgazio sam pedalu uz već konkretnij uspon uz planinu Hum na obodu Visoravni. Uspon je jedan od onih hohštaplerskih – prevoj je vazda malo ispred, ali iza njega je još jedan, pa još malo, a čovek uopšte nema osećaj da penje planinu. Ugledavši antenu na vrhu sledećeg brda, pomislio sam da bi to konačno bilo to, i stvarno, iza sledećeg prevoja - dobrih pola kilometra iznad Tutina - pogled koji sam penjući se držao isključivo na levoj strani sada se pod širokim uglom razbaškario po blago zatalasanoj poljani kroz koju vijuga širok i dobro utaban zemljani put. A ha, tu smo.

• 1
• 2
• 3
• 4
• >>