Freebiking RSS
ili
putovanja u pokretnim kućama modernih nomada
Zašto Freewheeling?
Freewheeling ideja je u balansu. Koristiti terenac samo onoliko koliko je neophodno da na neka daleka, divlja i teško pristupačna mesta stignete, da nešto što bi inače bilo van domašaja vaših fizičkih moći, postane dostupno. Da možete sa sobom da ponesete više hrane, opreme i raznih potrepština, na duži rok, kako biste imali bolju autonomiju od civilizacije, kako biste više vremena mogli da provedete daleko od razuzdane gomile, potpuno opušteno. Da biste i svoje avanture na biciklu mogli da započnete sa tačke koja je dublje uronjena u pravu divljinu, da biste od svakog dana koji provedete tako mogli da dobijete mnogo više nepomućenog zadovoljstva. Jednostavno, da bi vaša glad za nepoznatim i mašta imali što manje zapreka.
Freewheeling je stranica na kojoj će biti objedinjeni putopisi u kojima okosnicu čini višednevno tumaranje kroz divljinu terencem, priče koje u bilo kom drugom transportnom scenariju ne bi bile moguće. To ne znači da u njima neće biti i bajkinga i planinarenja, gljivarenja i drugih aktivnosti u prirodi. Otvorite neku od priča i iznenadićete se bogatstvom različitosti koje ćete u njima pronaći.
Naravno, i izveštaji sa klasičnih off-road okupljanja naći će mesto u ovoj turoteci, kad god na njima ima nečega što pobuđuje čula i doživljaj čini vrednim opisivanja.
Putopisi u Freewheeling turoteci (od najnovijih prema starijim)
- Dunav između jave i sna - 30. april 2011. - Bluealek
- Putovanje mimo puteva - 26. mart 2011. - Muma Paduri
- Reke kao more - 5. mart 2011. - Bluealek
- Beli karavan Sjenica 2011 - 9. februar 2011. - Gosha
- Beljanica i Kučaj - overavanje prvog snega - 12. decembar 2010. - Gosha
- Serbian Trophy 2010 - 1. decembar 2010. - Gosha
- Gljivarenje na Kučaju 2.0 - 5. oktobar 2010. - Gosha
- Karavan Stara planina 2010 - 1. septembar 2010. - Gosha
- Jeep Club Srbija - promocija - 19. maj 2010. - Gosha
- Tara on i off road - 7. maj 2010. - Gosha
- Šuplja stena i Beli izvori - 3. mart 2010. - Gosha
- U potrazi za vodopadima - 30. novembar 2009. - Gosha
- Gljivarenje na Kučaju - 21. novembar 2009. - Gosha
- Kopaonik 4x4 - 12. oktobar 2009. - Gosha
- Malo drugačiji Zlatibor - 21. maj 2009. - Gosha
- Ka crvenim oblucima Stare - 12. januar 2009. - Bluealek
- Golija na 4 točka - 31. oktobar 2008. - Gosha
Kada Dunav pohodite u septembru kao da produžavate leto i ne primećujete svežinu koja vam nagoveštava jesen, a kraći dani se neprimetno pretaču u opijajuću, toplu noć na obali velike reke. Ovo je priča o dva čarobna vikenda na Dunavu i planinama južno od njega, koja je morala da prezimi da bi se ispilila.
Ovo nije tekst o vožnji automobila, već tekst o prirodi, jednom ličnom doživljaju, opuštenom načinu za uživanje u prirodi, ideja kako da terenac upotrebite kao sredstvo da do nekih udaljenih i teško pristupačnih mesta stignete, pretvorivši ga u deo jedinstvenog životnog stila. Ovaj nadahnjujući putopis na savršen način dočarava pravi smisao postojanja terenskih vozila, razbijajući neke stereotipe. I naravno, otkriva vam neke od najbolje čuvanih tajni Homolja, dostupnih samo pravim entuzijastima.
Kada smo leta 2008, potpuno opijeni onime što smo videli i doživeli, napuštali Staru planinu, obećali smo sebi da ćemo lepotu koja nas je ostavila bez reči uskoro podeliti sa nekim nama dragim ljudima. Nakon Gocine ture sa planinarima Železničara kroz Lazarev kanjon, nije bilo nikakve logike da se vraćamo za Beograd. Olja, Bane i Žile mogli su da nam se pridruže i tako se nas sedmoro, u dva auta, otisnulo put dobro znanih, crvenih stena...
Off-road scena Srbije za mene je još uvek tek načeta priča. Pojedine manifestacije, takmičenja, veći ili manji karavani, tradicionalne ili nove vožnje, više ili manje masovna druženja ljubitelja prirode i terenskih vozila... dešavaju se tokom cele godine. Prošle 2010. upriličen je zimski/beli "Sretenjski karavan". Ove godine najhladnije doba godine pojačano je novim, nadam se takođe tradicionalnim, "Belim karavanom Sjenica".
Sredinom decembra zime Gospodnje dve hiljade desete, grupa gradjana na formalnu inicijativu Bosketa i sa Saletom kao vodicem, zaputila se prema Istocnoj Srbiji. Desetak vozila, uglavnom iz Beograda i Novog Sada, prethodno se skupila na benzinskoj pumpi nedaleko od Bubanj potoka [ostali ce se prikljucivati usput]...
Jedna od zivih legendi 4x4 scene Srbije, Boske, vec peti put organizuje Sebian Trophy. Ovogodisnji "4. Serbian Trophy" [ne, nije greska, postojao je i "nulti" probni :-)] izmesten je iz Topole na obronke Kosmaja, a delom se protegao i do predgradja Beograda.
Goca i Sale su u subotu vodili planinare Zeleznicara po okolnim brdima, ali su imali plan da na Kuchaju provedu i nedelju. Sandra i ja smo im se pridruzili posavsi iz Beograda drugog dana vikenda oko 5:30h. Na autoputu smo napravili stanku za dolivanje goriva i kafu.
Off-road "Karavan Stara planina" odrzava se poslednjih par godina u standardnom terminu poslednjeg vikenda avgusta. Karakterise ga da se svake godine trasa menja u vecem delu, a kako tradicionalnim ucesnicima ne bi postala monotona.
Jeep Club Srbija doziveo je svoje prakticno osnivanje 8. i 9. maja 2010. U Drvengradu na Mokroj Gori okupilo se 60-ak ucesnika u preko 20 Jeep-ova ne bi li iskusili jedinstenu vrstu avanture koju promoviše klub. Po prelepim predelima Zlatibora i Tare prevezeno je oko 130 km, uglavnom sumskim putevima koji su vecini turista malo poznati.
Tara je, nakon [neprikosnovenih] Zlatibora i Kopaonika, u drugoj grupi planina Srbije po poseti turista. Na zalost vecina posetilaca "dobaci" samo do Kaludjerskih bara ili Mitrovca, eventualno do neke od mnogobrojnih vikendice na Zaovinama. Jedan dan nedavnih prvomajskih praznika mi smo iskoristili za izlet do malo udaljenijih lokacija, a ponovo smo kao inicijalnu kapislu iskoristili clanak Aleksandra Veljkovica iz starog broja nekadasnjeg Auto Bild magazina.
Kraj zime ove 2010. godine obeležavaju velike vode uzrokovane naglim topljenjem izdašnog belog pokrivača. One na žalost mnogima donose velike nevolje usled izlivanja rečnih korita, ali takođe pružaju priliku da se neke prirodne lepote vide u još lepšem izdanju.
98% ljudi culo je za Staru planinu, spadas sigurno u njih... 89% zna otprilike u kojem je kraju zemlje, i medju njima si, 51% zna da je Midzor najvisi vrh, hmmm da li si i tu :-) 14% zna tacno granice Stare i jos neke podatke, a koliko je procenata ljudi koji su culi za Piljski, Chunguljski i Kurtulski vodopad? Ne salim se, svarno postoje, i ljudi i vodopadi :-)
Subota 14. novembar 2009. bio je divan sunčan dan u celoj Srbiji. Nedelja na žalost nije. Ipak, nas osmoro isplanirali smo izlet do Kučaja, neki da bi brali gljive, neki da bi jednostavno pobegli iz grada. Naravno, zbog izuzetno kratkog dana u ovo doba godine, okupili smo se već u 6h na prvoj pumpi posle Bubanj potoka...
U časopisu 4x4 Auto Bild iz decembra 2008. godine objavljen je tekst Aleksandra Veljkovića o lepotama koje Kopaonik može da pruži na malo drugačiji način od standardnog na koji svi prvo pomislimo - skijanje. Uzimajući taj tekst kao inicijalnu ideju, odlučili smo da predivan letnji vikend sredinom oktobra, sa najavljenim temperaturama u niziji i do 30 stepeni, iskoristimo da Kopaonik vidimo iz druge perspektive.
Svi koji su prethodnih godina, a narocito poslednjih desetak, imali priliku da prate “razvoj” centra Zlatibora, mogli su da se uvere da se to pretvorilo u jedan veliki vašar sa svim svojim negativnostima. Ova priča obilazi centar Zlatibora i nije o tom vašaru :-)
Za Gocu su mnogi dragulji Stare bili uzbudljiva i očaravajuća premijera, dok je za mene to bila prilika da ponovo krenem u pohode jednom fascinantnom prostoru koji preplavljuje čula i ostavlja bez daha, mestu koga sam nakon svake posete sve više gladan. Tako je, posle nekoliko dana priprema i odlaganja, 10. jula konačno otpočelo naše prikradanje Staroj planini...
Kada sam početkom oktobra video Saletovu objavu ture po Goliji, kao i dodatna pojašnjenja na forumu, shvatio sam da bi to bila idealna prilika da se pridružim ekipi bajkera, iako sam to nisam. Jednostavno bio sam željan bar kratkog bekstva iz grada i male avanture po planini koju ne poznajem, ali sa ljudima čija mi logistika i iskustvo mogu pomoći da predele vidim vrlo sličnim maršrutama. A i prognoza vremena je najzad bila veoma povoljna :-)
Predrasude i činjenice
Većina ljubitelja prirode terenskim vozilima daje negativnu konotaciju, zazire od njihovog korišćenja i ima a priori negativan odnos prema njihovim vlasnicima. To je uglavnom posledica sociološkog fenomena kome smo svedoci u poslednjoj deceniji, a koji je doveo do prave eksplozije nenamenskog korišćenja terenskih vozila od strane određenog profila ljudi koji nemaju mnogo zajedničkog ni sa prirodom ni sa ekološkom svešću ni sa avanturističkim sklonostima. Ali generalizacija je mač sa dve oštrice, a u ovom slučaju se u toj sveopštoj poplavi uglancanih „terenaca“ koji se za svog životnog veka verovatno neće nijednom očešati o neki žbun ili sići sa asfalta potpuno zaboravlja šta je osnovna namena ove vrste vozila i previđa da ona mogu biti, u rukama kreativnog vlasnika otvorenog duha, istinski korisna alatka u službi proširenja mogućnosti za istraživanje prirode, slično kao što je i bicikl.
Poenta Freewheelinga
Freewheeling ideja upravo pokušava da vrati terence onome čemu ih je majka priroda (tj. fabrika) namenila, pretvarajući ih u sredstvo za naše dosezanje potpune slobode kretanja, omogućavajući nam da se sa lokacije na lokaciju prebacujemo brže, nosimo više tereta i hrane, sa više hrabrosti se upuštamo u istraživanje prirode u nepovoljnim vremenskim uslovima – jednom rečju, predstavlja terenska vozila kao kućicu na točkovima za moderne nomade. Nema šminkeraja, puvanja i duvanja, snobovštine, adrenalinskog tripa (ili barem on nije nijednog trenutka primarni motiv). Freewheelerima nije cilj da se po svaku cenu što žešće izblatnjave i da za sobom ostave kramponima razrovane livade kao da je bager njima prošao, već da se kotrljaju tiho, što manje narušavajući prirodu (slično kao i kada se kreću pešice ili na biciklu), da svoj terenac koriste maksimalno štedljivo i samo u onoj meri koliko je neophodno da bi u raspoloživom vremenu stigli na željenu lokaciju. Oni itekako vole da pešače, posmatraju i osluškuju prirodu i poenta njihove posete divljini je promašena ukoliko nisu izašli iz automobila, ugasili motor i uživali u blaženoj tišini, založivši ispred svojih šatora vatricu koja pucketa do duboko u noć…
[...] Freewheeling turoteka [...]