ili putovanja u pokretnim kućama modernih nomada

Sa naših istraživanja na 4 točka...

Zašto Freewheeling?

Freewheeling ideja je u balansu. Koristiti terenac samo onoliko koliko je neophodno da na neka daleka, divlja i teško pristupačna mesta stignete, da nešto što bi inače bilo van domašaja vaših fizičkih moći, postane dostupno. Da možete sa sobom da ponesete više hrane, opreme i raznih potrepština, na duži rok, kako biste imali bolju autonomiju od civilizacije, kako biste više vremena mogli da provedete daleko od razuzdane gomile, potpuno opušteno. Da biste i svoje avanture na biciklu mogli da započnete sa tačke koja je dublje uronjena u pravu divljinu, da biste od svakog dana koji provedete tako mogli da dobijete mnogo više nepomućenog zadovoljstva. Jednostavno, da bi vaša glad za nepoznatim i mašta imali što manje zapreka. Freewheeling je stranica na kojoj će biti objedinjeni putopisi u kojima okosnicu čini višednevno tumaranje kroz divljinu terencem, priče koje u bilo kom drugom transportnom scenariju ne bi bile moguće. To ne znači da u njima neće biti i bajkinga i planinarenja, gljivarenja i drugih aktivnosti u prirodi. Otvorite neku od priča i iznenadićete se bogatstvom različitosti koje ćete u njima pronaći. Naravno, i izveštaji sa klasičnih off-road okupljanja naći će mesto u ovoj turoteci, kad god na njima ima nečega što pobuđuje čula i doživljaj čini vrednim opisivanja.

Putopisi u Freewheeling turoteci (od najnovijih prema starijim)


  1. Dunav između jave i sna
    30. aprila 2011.
    Bluealek
    DSC_6000Kada Dunav pohodite u septembru kao da produžavate leto i ne primećujete svežinu koja vam nagoveštava jesen, a kraći dani se neprimetno pretaču u opijajuću, toplu noć na obali velike reke. Ovo je priča o dva čarobna vikenda na Dunavu i planinama južno od njega, koja je morala da prezimi da bi se ispilila.
  2. Putovanje mimo puteva
    26. marta 2011.
    Muma Paduri
    Prizor od koga se ne mogu oči odvojitiOvo nije tekst o vožnji automobila, već tekst o prirodi, jednom ličnom doživljaju, opuštenom načinu za uživanje u prirodi, ideja kako da terenac upotrebite kao sredstvo da do nekih udaljenih i teško pristupačnih mesta stignete, pretvorivši ga u deo jedinstvenog životnog stila. Ovaj nadahnjujući putopis na savršen način dočarava pravi smisao postojanja terenskih vozila, razbijajući neke stereotipe. I naravno, otkriva vam neke od najbolje čuvanih tajni Homolja, dostupnih samo pravim entuzijastima.
  3. Reke kao more
    5. marta 2011.
    Bluealek
    reke_kao_moreKada smo leta 2008, potpuno opijeni onime što smo videli i doživeli, napuštali Staru planinu, obećali smo sebi da ćemo lepotu koja nas je ostavila bez reči uskoro podeliti sa nekim nama dragim ljudima. Nakon Gocine ture sa planinarima Železničara kroz Lazarev kanjon, nije bilo nikakve logike da se vraćamo za Beograd. Olja, Bane i Žile mogli su da nam se pridruže i tako se nas sedmoro, u dva auta, otisnulo put dobro znanih, crvenih stena...
  4. Ka crvenim oblucima Stare
    12. januara 2009.
    Bluealek
    Korito u ArbinjuZa Gocu su mnogi dragulji Stare bili uzbudljiva i očaravajuća premijera, dok je za mene to bila prilika da ponovo krenem u pohode jednom fascinantnom prostoru koji preplavljuje čula i ostavlja bez daha, mestu koga sam nakon svake posete sve više gladan. Tako je, posle nekoliko dana priprema i odlaganja, 10. jula konačno otpočelo naše prikradanje Staroj planini...

Zašto Freewheeling?
Predrasude i činjenice
Većina ljubitelja prirode terenskim vozilima daje negativnu konotaciju, zazire od njihovog korišćenja i ima a priori negativan odnos prema njihovim vlasnicima. To je uglavnom posledica sociološkog fenomena kome smo svedoci u poslednjoj deceniji, a koji je doveo do prave eksplozije nenamenskog korišćenja terenskih vozila od strane određenog profila ljudi koji nemaju mnogo zajedničkog ni sa prirodom ni sa ekološkom svešću ni sa avanturističkim sklonostima. Ali generalizacija je mač sa dve oštrice, a u ovom slučaju se u toj sveopštoj poplavi uglancanih „terenaca“ koji se za svog životnog veka verovatno neće nijednom očešati o neki žbun ili sići sa asfalta potpuno zaboravlja šta je osnovna namena ove vrste vozila i previđa da ona mogu biti, u rukama kreativnog vlasnika otvorenog duha, istinski korisna alatka u službi proširenja mogućnosti za istraživanje prirode, slično kao što je i bicikl. Poenta Freewheelinga Freewheeling ideja upravo pokušava da vrati terence onome čemu ih je majka priroda (tj. fabrika) namenila, pretvarajući ih u sredstvo za naše dosezanje potpune slobode kretanja, omogućavajući nam da se sa lokacije na lokaciju prebacujemo brže, nosimo više tereta i hrane, sa više hrabrosti se upuštamo u istraživanje prirode u nepovoljnim vremenskim uslovima – jednom rečju, predstavlja terenska vozila kao kućicu na točkovima za moderne nomade. Nema šminkeraja, puvanja i duvanja, snobovštine, adrenalinskog tripa (ili barem on nije nijednog trenutka primarni motiv). Freewheelerima nije cilj da se po svaku cenu što žešće izblatnjave i da za sobom ostave kramponima razrovane livade kao da je bager njima prošao, već da se kotrljaju tiho, što manje narušavajući prirodu (slično kao i kada se kreću pešice ili na biciklu), da svoj terenac koriste maksimalno štedljivo i samo u onoj meri koliko je neophodno da bi u raspoloživom vremenu stigli na željenu lokaciju. Oni itekako vole da pešače, posmatraju i osluškuju prirodu i poenta njihove posete divljini je promašena ukoliko nisu izašli iz automobila, ugasili motor i uživali u blaženoj tišini, založivši ispred svojih šatora vatricu koja pucketa do duboko u noć…