Ovo je riznica koja objedinjuje sve naše avanture, sve priče o našim bližim i daljim njuškanjima i zavirivanjima putevima kojima se ređe ide. U zavisnosti da li vas zanimaju avanture na biciklu, pešice, istraživanje kanjona ili 4×4 doživljaji, odaberite neku od naše 4 turoteke, ili ih u nastavku strane prelistajte sve zajedno…

Otvorite stranicu sa našim biciklističkim avanturama

Freebiking turoteka

Otvorite stranicu sa našim pešačlim avanturama

Freetreking turoteka

Otvorite stranicu sa našim canyoning avanturama

Freecanyoning turoteka

Otvorite stranicu sa našim 4x4 avanturama

Freewheeling turoteka

Postanite i vi deo velike porodice Freebiking putopisaca, registrujte svoj nalog i pustite mašti na volju!

Putopisi u sve četiri turoteke (od najnovijih prema starijim)


  1. Verona istočne Srbije
    16. maja 2008.
    Muma Paduri
    Homolje, to fenomenalno parče istočne Srbije, koje kao da spava, ušuškano u svoja prebiblijska verovanja, još od antičkih vremena, ako izuzmemo Dragaševićeve putopise. Idealna mreža transverzala po gotovo svim grebenima njegovih blago zatalasanih vrhova; prelepe rečne doline čiji tokovi sijaju liskunom pod suncem, i još lepše šume što prekrivaju vulkanske masive, bogate rudom, koje su možda u ovo vreme buđenja prirode i najpodesnije za lepo, napajajuće pešačenje. Uputivši se preko Požarevca ka Kučevu, naše odredište je bilo samo središte „srpskog El Dorada“. Neresnica, Kučajna, Blagojev kamen – sve su to toponimi, poznati po nalazima zlatnih žila, a ispirački zanat nešto od čega i danas neke porodice žive...
  2. Duboko u Beljaničkom severu
    20. aprila 2008.
    Bluealek
    Jezero na kilometar od Suvog DolaPrijatan, sunčan prolećni dan, petoro fribajkera i žarka želja da se upoznaju nepoznate strane Beljanice. Krenuli smo od Suvog Dola ka Busovati, "otkrili" jedno lepo jezerce, izborili se sa kamenitim putem koji vodi kroz dolinu Stenjke, uživali u blaženom miru Busovate, da bismo se za kraj opustili nizbrdo ka dolini reke Busovate i pored Buka vratili na polazište. Ukupno 41 km pređenog puta i oko 1100 m uspona za nešto manje od 5 sati efektivne vožnje. Ovim je njuškanje po severnim delovima Beljanice tek započeto...
  3. Kapija tajni i kamenje sreće
    6. aprila 2008.
    Muma Paduri
    Nekada davno, u klisurastoj dolini rečice Perast, nahodio se veliki pećinski sistem, od koga su danas ostali tek tragovi. Jedan od njih, kao lučno izvijeni prirodni kameni most, zaštićen je kao spomenik prirode – prerast Samar. To je tek prvi utisak na putanji od 15 kilometara, kojom sam želela da obuhvatim neke lepe stvari. Jer zaista, radi se o „bezimenom“ mestu, negde u predelu tromeđe između Homolja, Dubašnice i Južnog Kučaja. Idući putem Žagubica – Bor, od Borskog jezera skreće se desno i staje se tačno na dvanaestom kilometru puta, gde se osim par pojata sa leve, nalazi i jedno prelepo stablo, raskošne, sferične krošnje na livadi sa desne strane puta. Samo to i ništa više...
  4. Pobeći negde…
    3. aprila 2008.
    Muma Paduri
    Ljudi moji, kako ja sada ovde da vam opišem pogled, sa AMFITEATRA vrha Kločanica, i panoramu u punih 360 stepeni ???! Pa ovo je presto Južnog Kučaja! Ovo je učionica geografije pod vedrim nebom! Zapravo i neznam odakle da počnem kada su vidici otvoreni U PUNOM KRUGU! Mogla bih da odštampam 11-odelnu panoramu i oblepim njome sva četiri zida dnevne sobe... Huh! Da počnem po stranama sveta, otprilike, kao kada daju spisak glumaca filma i naznače da je to po abecednom redu, a ne nekakvoj važnosti... 🙂
  5. Buđenje proleća na Vukanu
    19. marta 2008.
    Muma Paduri
    U subotu, prvog marta, planina Vukan bila je stecište planinara koji su odlučili da prokrstare ovom lepom homoljskom planinom, a pretežno sunčan dan zaokružio je, mogla bih da kažem, kompletan doživljaj. I dok je u Beogradu kasno popodne besneo vetar, nas je kiša zatekla tek poslednji sat pri silasku, tek toliko da je samo po neko izvadio kabanicu. Dok ona prava kiša nije omela kupanje u toplim, sumpornim vodama Ždrela.
  6. U potrazi za prapočetkom
    31. oktobra 2006.
    Bluealek
    ArbinjePrvi kilometri solidnog makadama dolinom Dojkinačke reke su u sigurnom ritmu ostajali za nama, dok su livade okupane rosom počinjale lagano da isparavaju na Suncu koje se sve hrabrije pomaljalo iza brda. Reka je igrala svoju igru čas levo, čas desno od nas, veća i snažnija od običnih planinskih reka na običnim planinama. Na jednom mestu smo sišli u njeno korito od crvenih stena, da bismo ubrzo shvatili da je u proleće, kada reke nabujaju od topljenja snegova, mesto gde stojimo verovatno barem jedno metar pod vodom...
  7. Sitan brauz po Pešteru
    7. septembra 2005.
    jovanovic
    Prvi pogledProšavši prašnjavi i neugledni Tutin zgazio sam pedalu uz već konkretnij uspon uz planinu Hum na obodu Visoravni. Uspon je jedan od onih hohštaplerskih – prevoj je vazda malo ispred, ali iza njega je još jedan, pa još malo, a čovek uopšte nema osećaj da penje planinu. Ugledavši antenu na vrhu sledećeg brda, pomislio sam da bi to konačno bilo to, i stvarno, iza sledećeg prevoja - dobrih pola kilometra iznad Tutina - pogled koji sam penjući se držao isključivo na levoj strani sada se pod širokim uglom razbaškario po blago zatalasanoj poljani kroz koju vijuga širok i dobro utaban zemljani put. A ha, tu smo.
  8. Ohridska tura
    7. septembra 2003.
    Freebiking
    Vranjanci Goran, Dobri, Dragan, Pera i Miroslav prošlog leta su se na biciklima otkotrljali do Ohridskog i Prespanskog jezera, a potom se uspešno dokotrljali nazad u Vranje. Putovanje je prošlo bez problema pre svega zahvaljujući izuzetnoj samodisciplini i strogom poštovanju devize "ako se faćaš, faćaj se za dab".
  9. Elendili na Midžoru
    7. jula 2003.
    Freebiking
    Ustajemo i nakon kraćeg cvokotanja, a posle obilnog doručka i jutarnje kafe-tine, krećemo put Midžora. Ja sa Trekom, a Beka sa puno vedrine, vodom i koficom za branje borovnica. Beka i Dragan na usponu od rasklimanog Babinog zuba, kroz talog zalazećeg sunca i naslage mesečine, do vidika dostojnih Manvea, uzvišenog kralja Valara, iz zemlje Numenoreanske. Džormi!
  10. Jedna Tara, a dva bicikla
    18. januara 2003.
    Freebiking
    Igor i Miloš pedaliraju od Valjeva na Taru i nazad, preko debelih brda, putevima koji su se isprva smejali na suncu a posle plakali na kiši. Ali i kiša je deo života na dva točka, što su oni filozofski prihvatili i našli zadovoljstvo i u jedrenju niz kapi koje padaju sa neba...