Fruška gora okupirana slobodom freebikera

 Tekst i fotografije: Igor Bardić
(objavljeno u časopisu Moja planeta br.10-11)

Voženo 11-12.06.2011.

Vikend-Fruska-gora 2011 prosireno (kliknite ukoliko želite da snimite GPX fajl)

Fruška gora okupirana slobodom freebikera? Kako neka planina može da bude okupirana slobodom? Šta su to freebikeri? Hajde da pokušam da objasnim… Slobodna vožnja biciklom nije ništa novo, to može svako da uradi – jednostavno sedne na bicikl i vozi ga, uvidi da za dana može više toga da obiđe i vidi nego da ide peške; to mu se svidi, i počne da istražuje. U sve mora da se uključi priroda, jer freebikeri čeznu za njom, uživaju u njoj, istražuju je, i uvek joj se vraćaju. Tu nema nikakvih takmičarskih ambicija, trkanja, prolaznih vremena… ali je potrebna kondicija. Kondicija da možete da osvojite neki vrh, da se popnete na neku visoravan, da vidite dalje, da dotaknete horizont koji vas vuče napred. Znači, akcenat je na onome free – slobodi u svakom smislu, pa čak i od bicikla. Bicikl je tu kao omiljeno prevozno sredstvo, sredstvo da dosegnemo slobodu koju možemo da udahnemo punim plućima. Citiraću Aleksandra Veljkovića, jednog od osnivača sajta www.freebiking.org koji je i zaslužan za reč Freebiking.

Iz perspektive bicikliste, freebiker će biti isuviše sklon da sjaše sa bicikla i nekamo odluta pešice, previše će zverati unaokolo i zastajkivati svaki čas, zanimaće ga i razne stene, rečice, pećine, trešnja u cvatu ili džanarike pored puta u avgustu… Sve će mu to biti iz nekog „čudnog“ razloga mnogo važnije nego da ispuni dnevnu normu i postigne brzinski prosek bolji od jučerašnjeg, disciplinovano zagledan u stazu pred sobom i prepreke koje ona donosi.

Opijen sjajnim tekstovima i očaran predelima u Srbiji za koje nisam ni čuo, pridružio sam se Freebikerima pre par godina i počeo zajedno sa njima da istražujem. Obišli smo dosta toga zajedno, družili se i red je bio da i ja njih pozovem na svoj teren, a to je Fruška gora. Pripremio sam im dva dana druženja, iscrtao trek, stavio najavu na sajt i čekao. Počeli su da se javljaju prijatelji, rezervišu smeštaj u mojoj vikendici; neki su želeli da spavaju u svom šatoru u dvorištu ispod trešnje… ali su svi želeli da za vikend pobegnu iz grada i provedu ga u dobrom druženju i prirodi. Okupljanje je počelo u petak – trebalo je stići iz Kraljeva, Požarevca, Beograda, neki su prvi put došli u Novi Sad, tako da smo obišli Petrovaradinski tvrđavu, centar grada, kao i Sremske Karlovce.

Pred polazak prvog dana             

Za prvi dan (subota) bilo je planirano 55 km i 1300 m uspona na interesantnoj trasi, i obilazak čak 5 fruškogorskih manastira. No, krenimo redom.

Polazak sa vikendice  bio je oko 9 sati, i ubrzo smo se priključili na grebenski put koji preseca celu Frušku goru u dužini od oko 50 km. Fruška gora nije visoka planina (ustvari i nije planina), njen najviši vrh je Crveni Čot (539 mnv), ali je vrlo zahtevna za vožnju. Sa grebenskog puta vodi bezbroj spustova ka severnom ili južnom delu, ali se zato treba vratiti na grebenski put i ponovo uživati u spustu. Mi smo prvi spust imali ka Brankovom grobu (Branko Radičević je bio najznačajniji pesnik srpskog romantizma i pohađao je Karlovačku gimnaziju, gde je i zavoleo Stražilovo) i preko sjajnih serpentina, do izletišta Stražilovo. Tu nas je čekao uspon do planinarskog doma Stražilovo i prva pauza, gde su nam se priključili i Novosađani. Dalje smo krenuli preko poljana i vidikovca Ksena sa koga se vidi pola Vojvodine, uzbrdo, do TV tornja, koji je najmarkantnija tačka na Fruškoj gori. Neko će kasnije prokomentarisati da smo se stalno vrteli oko TV tornja – TV toranj vam je uvek na vidiku i imate utisak da stalno idete ka njemu.

Grebenski put Fruške gore

Serpentine i spust ka Stražilovu

Sledeća tačka na našem putu je bio spomenik na Iriškom vencu, kao i Informativni centar Nacionalnog parka „Fruška gora“, koji je, kao prvi u Srbiji proglašen za nacionalni park  još 1960. godine.

Ovde je došlo do malog razmimoilaženja, ali to su već „uobičajene“ stvari za freebikere – svako ide svojim tempom, uživa u prirodi, fotografiše; neko ide jačim tempom, pa se grupa podeli na više delova. Obično se skupljamo i prebrojavamo, i uvek vodimo računa o svim članovima; na skretanjima obeležavamo granama put, ali sada već dosta ljudi poseduje GPS, što mnogo olakšava kretanje kroz prirodu,  smanjuje mogućnost za lutanje, a povećava samopouzdanje pri istraživanju novih terena. Takođe vam daje mogućnost da sami krenete putevima kojima su neki prošli pre vas (više o tome na sajtu www.stazeibogaze.info).

Izazov kraj puta

Slatka pauza

Čekao nas je jedan od lepših spustova ka manastiru Novo Hopovo, gde smo napravili pauzu za ručak, a zasladili se trešnjama koje su bile uz put. U blizini je i mali, ali veoma simpatičan manastir Staro Hopovo, koji ima svoj zaštitini znak – izvor sa hladnom vodom, a tu je i umiljati magarac.

Pred manastirom Staro Hopovo

Manastir Grgeteg

Posle spusta, obično dođe uspon, a to je baš sada sledilo – vraćanje na greben i prolazak pored TV tornja. Odvojili smo se ponovo južnom stranom i spustom, koji je u  svom donjem delu prilično ekstreman, krenuli ka manastiru Grgeteg. Preporučujem da ga posetite, ali morate biti prikladno obučeni, pa je savet da ponesete dugačak donji deo odeće. Tu možete i zaviriti u dno panonskog mora, videti koju školjku u geološkom profilu lokaliteta Grgeteg od pre 11 miliona godina.

Vijugavi put ka manastiru Krušedol

Krećemo dalje vijugavim putem ka manastiru Krušedol, koji je prošle godine proslavio 500 godina od osnivanja, i tada je detaljno obnovljen. Nemamo mnogo vremena, pa nastavljamo dalje ka manastiru Velika Remeta, čiji je toranj od 38, 6 m najviši u Sremu, a nalazi se u najmanjem selu u Vojvodini koje, po popisu iz 2002. godine, broji 42 stanovnika. U njemu ima više  vikendica i vikendaša – selo puno kontradiktornosti!

Bio je to prvi dan, pun prelepih vidika, manastira, dobrog druženja, a na vikendici smo spremali zasluženi roštilj…

Spust od Crvenog Čota

Prepreke nisu problem za freebikere

Za drugi dan (nedelja) čekao nas je sasvim drukčiji plan – lagana vožnja od oko 35 km i 900 m uspona. Spakovali smo se u kola, i otišli na zapadni deo Fruške gore do odmarališta Osovlje, gde su nas čekali i neki Novosađani… Krenuli smo žestok  uspon do najvišeg vrha Crvenog Čota, od kojeg je vodio sjajan šumski spust, tehnički zahtevan zbog brojnih grana, ali i jednog neplaniranog rova koji se stvorio niotkud. Samo zahvaljujući dobroj reakciji sprečen je pad u rov, a događaj se dugo prepričavao… Ta prepreka nije bila problem za freebikere – navikli su oni na vožnje koje su tek naslućivali – malo nošenja bicikla, malo prolaska kroz koprive i duboku travu, ali to je sve sastavni deo prirode. Pojavili smo se u dečijem odmaralištu Testera, koje  nas iz Novog Sada podseća na školu u prirodi, gde smo sa radošću dolazili… Kraći uspon do Andrevlja i nedavno renoviranog CEPTOR-a (Centar za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine) – objekta za odmor, održavanje seminara i kongresa, kao i uživanja u prirodi, završili smo pauzom za osveženje.

Odmor na Andrevlju

Okrepljeni, krenuli smo dalje dobrim putem do starog kamenoloma, koji je zatvoren i rekultivisan pre neku godinu (nasuta je zemlja i vraćen je u prvobitno stanje) a koje sada koristi Nacionalni park kao zimsko hranilište za orlove i druge ptice. Napravljena je čeka, kao i video nadzor, tako da možete, naoružani strpljenjem i dvogledom, uživati gledajući u nebo u potrazi za letećim prijateljima.

Panorama u starom kamenolomu

Izlazimo na grebenski put i krećemo dalje zapadno do područja prvog stepena zaštite Papratskog dola, i odvajamo se za vilu Ravne – objekat napravljen još davno za Tita, koji je tu, kako kažu, jedanput proveo sat vremena… Da li mu se nije svidelo, ili je imao previše mesta koja je morao posetiti, sada nije toliko bitno, ali šuma u kojoj se nalazi je prelepa. Visoke bukve, kitnjak i grab postali su skrovište za evropske jelene u projektu Nacionalnog parka „Fruška gora“, reintrodukcije jelena na ove prostore. Ukoliko budete dovoljno tihi i ako vas sreća posluži, možda i vidite prekrasne jelene i košute.Mi ovaj put nismo imali sreće, ali evo jednog videa koji sam snimio na toj lokaciji ranije http://vimeo.com/23222831 – prosto neverovatno da je snimljeno na Fruškoj gori! U povratku možete posetiti Grgurevačku pećinu, odmoriti se u dečijem rekreativnom centru Letenka, i vratiti se na početnu tačku.

Grupna u crvenom kamenu

Da li treba, posle toliko interesantnih stvari, da prenosim utiske učesnika? Svako je izlet doživeo na svoj način, uživao na svoj način, i poželeo da se ponovo vrati. A vama ostaje samo jedno – da i vi krenete našim ili svojim putem, i vaše utiske podelite sa nama – jer lepota je cela jedino ako se podeli sa nekim!

Više fotografija možete pogledati na mojoj foto-galeriji ili na forumu