Zalazak Sunca u istočnoj SrbijiTeritorija istočne Srbije je jedna od najmagičnijih i najmisterioznijih oblasti Balkana, gde izuzetne kombinacije geomorfoloških karakteristika, neverovatni kontrasti, bogata flora i fauna i veoma mala gustina naseljenosti svako istraživanje mogu da pretvore u istinsku pustolovinu. To je područje na kome žive veoma neobične kulture: pre svega Vlasi, čija su predanja, pa i običaji i savremeni način života, puna magijskih rituala koji vode poreklo još iz paganskih, predhrišćanskih vremena, a prisustvo mitskih bića poput vlvi, drekavaca ili šumske majke, Mume Paduri, takoreći osećate u vazduhu. Ukoliko tragate za mestom u Srbiji gde možete efikasno pobeći u divljinu i izgubiti svaki kontakt sa civilizacijom (čak i bukvalno, jer u mnogim ćoškovima istočne Srbije nema čak ni mobilnog dometa), potpuno resetovati vijuge i pretvoriti se u šumskog čoveka, prostor istočno od doline Morave je upravo to mesto. Tu često možete tumarati desetinama kilometara a da pritom ne naiđete na neko ljudsko naselje, a srndaći, čopori vukova i krda divljih svinja tu su na „svom terenu“. Mnogi prizori na koje ćete naići u istočnoj Srbiji pre će vas asocirati na neke daleke, planinske delove centralne Azije, nego na mesto u srcu Evrope.

Turistička infrastruktura u istočnoj Srbiji je izuzetno slabo razvijena u poređenju sa ostatkom zemlje. Luksuznih ili velikih hotela tamo uopšte nema, sem u par većih gradova ili turističkih mesta. Mestimično postoje manji moteli ili kafane sa prenoćištem koje nude pristojan smeštaj (zbog nedostatka konkurencije uglavnom po natprosečno visokim cenama), turističke organizacije pojedinih opština (gde prednjači Majdanpek) čine dobar posao na objedinjavanju ponude kategorisanog privatnog smeštaja, oni koji poznaju ljude iz „Srbijašuma“ mogu obezbediti prenoćište i u nekom od skrovitih lovačkih domova, ali u dobrom delu atraktivnih predela istočne Srbije jedini način da prespavate je da podignete šator ili pronađete neku napuštenu kolibu (kojih ima u izobilju). Konkretnije podatke o raspoloživim smeštajnim objektima na području istočne Srbije možete potražiti u Bazi jeftine spavke.

Putevi istočne Srbije su ispunjenje sna svakog bajkera koga pogibeljno iskustvo pedaliranja kroz gust saobraćaj velikih gradova i njihovog okruženja dovodi na ivicu nervnog sloma. I to ne samo pusti, šumski makadami, već i asfaltni putevi, čak i magistrale. Mala gustina naseljenosti istočne Srbije implicira i daleko manje saobraćaja nego što je uobičajeno na putevima u drugim područjima, tako da ćete tamo lako naći asfaltne puteve na kojima ćete se mimoići sa nekim automobilom tek na svakih petnaestak minuta, a i po magistralama (poput Đerdapske) ćete pedalirati opušteno, bez osećaja da vam je glava u torbi.

U istočnoj Srbiji naći ćete planine različite visine – od onih koje jedva da prelaze 500 m visine da bi se tim imenom mogle nazvati, do Stare planine sa Midžorom, najvišim vrhom u Srbji (2170 m). Međutim, divljina i nepristupačnost ovde nisu definisani visinom, već daljinom, a rastojanja su zaista velika, što istočnu Srbiju čini posebno atraktivnom za bicikl kao sredstvo istraživanja.