Freebiking RSS
Riznica tajni za prave tragače
Greben Homoljskih planina je vrlo izdužen i raznolik; pruža se od Stiške ravnice, počinjući južno od Gornjačke klisure koja ga preseca, onda u blagom luku koji se pruža u pravcu kazaljke na satu, sa zapada prema istoku, preko čak nekih pedesetak vrhova iznad 800 m visine stiže do preko 100 km udaljene svoje najistočnije (a ujedno i najviše) tačke, Crnog Vrha nadomak Bora. Ovaj masiv je i vrlo razuđen, sa bezbroj grebenčića koji se pružaju i spuštaju u doline na sve strane. Upravo te mnogobrojne doline reka čine drugi, ne manje atraktivan aspekt homoljskih predela, koji ga čini izuzetno dinamičnim, ali i vrednim istraživanja i zavirivanja.
Geološki gledano, greben Homoljskih planina je izuzetno dinamičan, uz stalne smene kraških predela i starijih, vododrživih stena, mada nigde ne postoji prava visoravan kakve je karakteristična za susedne masive Beljanice i Kučaja. Homolje počinje sa nekoliko izrazito kraških vrhova – Ježevcem, Vukanom i Vranjem, gde kontakt sa starijim formacijama istočno od Štubeja čini da krečnjak ustupa mesto škriljcima sve do minijaturnog kanjona Crne reke i Zdravče, čiji krečnjaci iznenadno ponovo paraju nebo, podsećajući nas na ono što smo videli na krajnjem zapadu. Nema sumnje da su najatraktivniji vrhovi Homolja upravo oni koji su sazdani od krečnjačkih stena, jer sve karakterišu manji ili veći vertikalni stenoviti odseci i izuzetni vidici koji se sa istih pružaju.
Konfiguracija terena na Homoljskim planinama je zgodnija za pešake i vlasnike 4×4 vozila nego za bajkere; izuzetna dinamika reljefa čini napredovanje grebenima Homolja na dva točka veoma napornim, sa stalnim strmim usponima i spustovima gde ćete često morati i da pogurate. Da bi stvar bila teža, po Homoljskim grebenima nasuti makadamski putevi su prilično malobrojni, tako da ćete se na uzanim i izbrazdanim zemljanim putevima boriti sa vodom i blatom u skoro svako doba godine. Zato ćemo Homoljske planine proglasiti za područje gde je u proseku teško, na momente i vrlo izazovno pedalirati, te odlazak na te terene nećemo preporučiti onima koji nisu spremni da se pošteno zamore ili ukaljaju.
Utoliko pre posedovanje pouzdanih trekova sa kvalitetnim bajkerskim trasama na Homolju je dragocenije nego drugde, jer pomaže pasioniranom bajkeru da izbegne mukotrpna lutanja i zaista sa užitkom pređe ove zanimljive planine, prepune pastirskih salaša i napuštenih koliba. U Homolju ćete zaista pronaći sve što bi pravi ljubitelj prirode mogao poželeti: prelepe rečne doline, iskonske šume, bujne pašnjake, atraktivne stene, pećine i jame, manastire, potajnice, prerasti, vrtače, i kada skinete paučinu sa napuštenih koliba pored kojih prolazite, uzbudljivo svedočanstvo o jednom načinu života sa planinom koji lagano pada u zaborav.
[prikaziKmlFajl link=“http://www.stazeibogaze.info/kml/prikaz.php?catid=55″]
Zato kažem da je Homolje riznica tajni za prave tragače. Da biste otkrili njegovu lepotu, morate da uronite u planinu i da je osmatrate i osluškujete širom otvorenih čula i slobodnog duha. Morate da mu se prepustite sa strašću i verom sa kakvom su ispirači zlata tražili grumenje u Homoljskim rekama. Ovde se ne radi o visinama i brojkama; Homolje od vas traži da prirodu čitate između redova. Tek onda, i protokom izvesnog vremena, spoznaćete tajnu Homolja.