„Iz Despotovca smo krenuli ka Resavici – takodje fantastičan put kroz kanjon Resave! Uporedo sa asfaltnim putem idu reka i pruga. Tu smo doživeli nešto neverovatno (Bane tvrdi da ja često preterujem, ali za ovo se slaže da je istina:)) …“
Igor i Miloš pedaliraju od Valjeva na Taru i nazad, preko debelih brda, putevima koji su se isprva smejali na suncu a posle plakali na kiši. Ali i kiša je deo života na dva točka, što su oni filozofski prihvatili i našli zadovoljstvo i u jedrenju niz kapi koje padaju sa neba…
У петак поподне, кренули смо ка Великом Кршу и Столу, или тачније дому ПД „Црни врх“, који засигурно има најбољи могући положај који може имати један планинарски дом. Место, где када се пробудите, можете испијати јутарњу кафу уз најлепши видик. Е, то ја називам одмором! А након кафице, шумском стазом пречимо пут ка превоју Цепе, те након изласка из шуме, пред нама се указује Његово Планинско Височанство – Велики Крш. Време ведро, топло и суво, Богом дано за успон на најлепши, најмаркантнији гребен Балкана (дозволићете, молим Вас), који је у ово време обрастао јоргованима и перуникама. И можете рећи да сам „брутални хедониста“, али нека ми нико не каже да такве лепоте не мотивишу за трошење гојзерица…