„Mоје перо“ се заглавило баш након Малиника… Поверићу вам тајну: недељу дана након излета, отишли смо тамо поново, преспавали на превоју између гребена и Великог Малиника, да ту дочекамо јутро и започнемо дан. Kao да је само извођење акције само подгрејало апетит за њим, и жељу да га још једном, натенане упијемо у миру. Једноставно, њега не можете да се заситите, он у човеку развија неку врсту здраве зависности. И знам да ћу то урадити још пуно пута (Боже здравља), јер овај масив, који чини крајњи источни обронак јужног Кучаја, располаже таквим садржајима, да није никаква случајност што је баш то подручје прво стављено под законску заштиту након Другог светског рата, колико год у међувремену био мало познат широј јавности.