Preuzeti trek (.zip)

Evo još jednog izvanrednog načina da presečete Nacionalni park biciklom sa severa na jug, u rejonu njegovih najviših vrhova, najlepših šuma i najraskošnijih reka. Što se prirodnih lepota tiče, na ovoj trasi ćete imati od svega ponešto. Sve vreme se krećete kroz guste šume bez izlaska na asfalt kada ga jednom na kraju Dobre napustite, tako da, ako neka ovih vožnji nosi sa sobom "amazonski" šmek, ovo je definitivno ta. Postoji i kraća i po konfiguraciji terena lakša trasa da se stigne od Dobre do Rajkove pećine (grebenom preko Babinog Mašila i Tilva Tome), međutim na njoj nema provoznog puta, a u borbama sa trnjem, koprivama i popadalim granjem na stazi krećući se biciklom potrošili biste više vremena nego da ste pešak. Tako da je alternativa koju imate u ovom treku potpuno u skladu sa parolom "preko preče, naokolo bliže".

Iako izuzetno lepa, ova trasa se mora okarakterisati kao teška, jednako tehnički i kondiciono, dakle nemojte da kažete da niste bili upozoreni. Njena kondiciona zahtevnost je jasna već iz same cifre ukupnog uspona od 1550 metara, koja je uzrokovana činjenicom da se na trasi zapravo dvaput penjete na planinu, gotovo od nule - prvi put na Šomrdu (odnosno Severni Kučaj), a drugi put na Liškovac, dolinom reke Grabešnice i grebenom Krive Đule. Ovi usponi su mestimično dosta jaki, tako da će vrlo verovatno oni u slabijoj kondiciji na delovima sa najjačim nagibom malo gurati. Doduše, ove strmine su i kratke, bilo ona kojom počinje uspon na Šomrdu, ili ona kojom se iz doline Grabešnice izbija na greben Krive Đule. Nakon što savladate te inicijalne uspone slede izuzetno blagi, dugi i lepi grebenski usponi ka najvišim tačkama, gde ćete verovatno često zastajati da biste zabeležili trenutak svojim fotoaparatima. U tehničkom smislu treba očekivati raskvašeno tlo, mada je u uslovima suvog vremena blato dobro kontrolisano, a struktura zemljišta takva da se ono ne lepi za točkove. U svakom slučaju, na ovoj trasi je više zemljanih puteva nego nasutog makadama, tako da treba izbegavati njeno prelaženje po kiši ili nakon dužih kiša. U elemente tehničke zahtevnosti može se ubrojiti i spust sa Kulmea Orbe u dolinu reke Valja Lupjasku, koji je prilično strm, kao i prelepa single trail staza od Paskovog ponora do Rajkove pećine kroz jedan minijaturan klančić, na kojoj ćete povremeno naleteti na popadale grane i veće stene koje treba pažljivo izbeći ili premostiti. Sve u svemu, trasa koja puno daje, ali puno i traži.

Iz Dobre krećemo iz prethodnog treka dobro poznatim putem dolinom Leve reke, ali hvatamo direktniji uspon ka Šomrdi, grebenom Graotara. Sam početak ovog puta zbog toga što je prilično strm i kamenit deluje pomalo destimulativno, ali nema mesta skepsi - prevalite ovo parče makar i gurajući, jer je problematičan deo zaista veoma kratak i posle njega sledi savršen šumski put koji vijuga u nedogled, sa veoma lepim prelazom preko sočnih livada negde na pola puta do Šomrde. Od dobro poznate raskrsnice na Šomrdi ovoga puta nastavljate pravo, spuštajući se lagano ka Boljetinu, odnosno dolini Velike reke. Na 21-om kilometru ove trase nalazi se raskrsnica na kojoj vas zanima put koji skreće oštro desno, spuštajući se grebenom zvanim Markucin Rt. Ovaj put je 2007. godine čišćen, širen i ravnat bagerom, tako da vam neće zadavati probleme, iako je na momente poprilično strm i imaćete pune ruke kočenja (sem ako ste ljubitelj adrenalinskih tripova); svakako je bolje ići njime nizbrdo nego uzbrdo.

Vrlo brzo ćete se naći u dolini Velike reke, koja je i sjajno mesto za kampovanje. Trasa vas vodi neko vreme nizbrdo, do mesta gde se Grabešnica uliva u Veliku reku, a zatim kreće putem uz Grabešnicu. Ako biste radije da značajno skratite ovo veliko obilaženje (pa makar i po cenu malo (više) guranja), nakon što se spustite na Veliku reku, nekih 500 m nizvodno, zabacite pogled u desno i potražite šumski puteljak koji s druge strane reke ulazi u šumu i kreće strmo uzbrdo: ovim putem popećete se direktno na greben Krive Đule i spojiti sa trasom puta na koji biste i inače izbili, ali je nagib takav da nemate šanse da izbegnete guranje u znoju lica svog, čak i ako ste vrhunski sportista. Sem toga i prelazak Velike reke može biti problem u uslovima visokog vodostaja. Pedalirati duže ili gurati kraće, izbor je vaš.

Greben Krive Đule je veoma lep, zelen, a pritom osunčan, dok ćete u proleće na putu koji ide njime doživeti pravu najezdu kornjača - obratite pažnju da ne zgazite neku. Budite spremni na vožnju kroz mestimično dosta visoku (ali meku) travu, u koju je ovaj put prilično urastao (doduše, zaista vam neće praviti tehničke probleme). Ovaj put se u nekom trenutku spaja sa drugim putem koji se spušta u dolinu Isenje i kasnije spaja sa Velikom rekom (do njega biste stigli da ste po izbijanju na Veliku reku krenuli uzbrdo). Međutim, taj put, koji je inače bio najdirektnija veza sa grebenom Kulmea Orbe, drastično je oštećen dejstvom vode, tako da je zbog kamenih blokova koji imaju i po više od pola metra u prečniku praktično neprolazan (stanje od proleća 2006, koje se može izmeniti ukoliko se putari Nacionalnog parka potrude). Nakon spoja dva puta, put u nastavku deluje dosta konkretnije, a kad prođete samu Kulmea Orbu obratite pažnju da ne promašite teško uočljivi spust ka dolini reke Valja Lupjaska (41. kilometar trase, ako niste prečili uz Krivu Đulu), koji će vas najkraćom varijantom dovesti do Rajkove pećine.

Ubrzo nakon spuštanja u dolinu Valja Lupjaska izbijate na pravu "šumsku magistralu" - širok, nasut kamionski put, čija trasa prolazi u zaleđu planine Starice i izbija na površinske kopove sa njene južne strane. Nemojte pratiti ovaj put kada krene da se penje, već pratite samu reku (uskoro ćete videti stazicu koja ide s njene leve strane), koja vrlo brzo ponire u ponoru zvanom Rimski bunar. Preostalih kilometar i po do Rajkove pećine prolazite prelepom single trail šumskom stazicom, jednom od lepših takvih na našim planinama uopšte. Pored Rajkove pećine možete kampovati, a za informacije o mogućnostima obilaska pećine obratite se Turističkoj organizaciji opštine Majdanpek.