 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|||
 |
||||
 |
 |
 |
 |
 |
28.08-03.09.99 - Đerdapska tura – 7 dana (555 km) - Reka, Sunce, oblaci, vetar, kiša i čuda prirode
Mnogi su se uplašili preambicioznih planova, a ispostavilo se da smo Dragan i ja vozili lagano i opušteno, puštajući da nas privuče mesto i natera da zastanemo, kad god bismo naišli na ambijent kome se ne može odoleti. Zato smo i prešli 50% kraći put nego što je prvobitnim (verovatno preambicioznim) planom predviđeno. Vratna je definitivno otkriće izleta, i njoj ćemo posvetiti centralno mesto kad budu gotove slike i prava priča o ovom putu. Za sada, pogledajte šta smo javljali tokom trajanja puta:
- Nedelja, 29. avgust '99, 22h:
Dvočlana ekipa stigla nadomak Kladova - do sportskog kampa Karataš, odnosno do mestašca Novi Sip, gde smo na spavanju kod Mladena Pejovića, čoveka kod koga je i Jone prenoćio u julu, tokom svog puta po ovom kraju. Njegovom sinu ("Top Power" boy :) smo predali fotografiju napravljenu tada sa Jonetom, a Jone je zauzvrat dobio veliki pozdrav :) Sutra krećemo za manastir Vratna i potom do Borskog jezera.
- Ponedeljak, 30. avgust '99:
Prošavši Kladovo i Brzu Palanku, stigli smo do manastira Vratna, uživajući u slikovitoj okolini i zaista jedinstvenom kanjonu rečice Vratne. Nestvarna lepota kamenih vratnica, toplina i mir manastira i čitave doline, zadržali su nas do kraja dana, naprosto nismo mogli da napustimo to mesto, želeli smo da provedemo prvu noć u sazvučju zrikavaca i ptica.
- Utorak, 31. avgust '99, 14h:
Kiša, kiša... prava kasno-jesenja atmosfera. Uspeli smo da pređemo nekoliko km do sela Jabukovac, na putu prema Štubiku - i već smo bili zreli za temeljno sušenje. To smo obavili kod lokalnog veterinara ;) i posle tretmana kod stručnjaka, hrabro nastavili dalje - do Štubika, nekih 20km od manastira Vratna, gde smo trenutno zaglavljeni. Sedimo, meditiramo, gledamo u nebo, tugujemo, čekamo lepše vesti o vremenu...
- Sreda, 1. septembar '99, 13h:
Juče smo, kad nam je dosadilo da gledamo u nebo i tugujemo, rešili da nastavimo put po kiši. Od Štubika smo preko Klokočevca i Miloševe Kule stigli do obližnjeg sela Crnajka, na jednoj lepoj livadi podigli šator i prenoćili.
Danas nam se raspoloženje popravlja u skladu sa vremenom. Prošli smo podnožjem planine Stol, kroz Tandu i Luku, i trenutno se nalazimo u Zagrađu, na raskrsnici puteva za Zaječar i Bor. Nadamo se da cemo za par sati (konacno) stici do kampa na Borskom jezeru.
- Petak, 3. septembar '99, 11h:
Juče smo se sa Borskog jezera po finom vremenu popeli do Velike Treste , potom se divnim šumskim putem spustili do doma na Beljanici, neposredno ispred Strmostena. Dragan je sa svojim trkačkim biciklom (!) hrabro izdržao više od dvadeset kilometara vožnje po makadamu, nakon čega je izjavio da su put i okolina bili zaista vredni truda :)
Dom je nažalost bio zatvoren pa smo "bivak" uredili ispod prostrane nadstrešnice na ulasku u trpezariju. Čitavu noć je padala kiša, a jutro je (za sada) suvo, tako da se nadamo da ćemo popodne stići do Požarevca i tamo se ukrcati u voz za Beograd.