        
|
Voziti sve ove ture o kojima ste čitali ne zahteva da budete bilo kakav supermen ili aktivni sportista - dovoljno je samo da budete fizički zdravi, sve ostalo će doći već samo po sebi. Za stizanje biciklom do mora ne treba ništa više kondicije nego za planinarski uspon na neki od vrhova Durmitora ili Prokletija. Dakle, ako imate planinarskog iskustva, jasno vam je o kakvom se naporu radi. Potpuno je nebitno i kog ste pola, rase, visine, ili koliko godina imate - viđao sam šezdesetogodišnjake na biciklu koje sa naporom uspevam da pratim!
Snaga volje je najjači mišić vašeg tela Možda spadate u onu grupu ljudi koji se sporadično bave fizičkim aktivnostima u prirodi, ali uporno ubeđujete sebe da su vaše mogućnosti ograničene, odnosno da ne posedujete fizičke predispozicije za veće poduhvate. Priuštićete sebi ogromno zadovoljstvo ako prestane da se lažete! Pokažete li makar malo istrajnosti u iskorišćavanju zanemarenog potencijala sopstvenog tela, i sami ćete se iznenaditi onim što postižete, a samo nekoliko meseci ranije niste se usuđivali o tome ni da maštate. Nepobitan dokaz za to je i naš prijatelj jocax, koji je za samo nekoliko meseci upornog, svakim danom za nijansu dužeg pedalanja, kilometražu koju može da pređe uz ulaganje X količine napora približno upetostručio, a svoju prosečnu brzinu udvostručio. Na nekim uzbrdicama gde je morao da se zaustavlja da odmori i po nekoliko puta, sada se i ne zadiše!
U načelu, onoliko koliko imate volje i vremena. Bolje je i da svakog dana pređete barem 10 km, nego da vozite kampanjski, 3-4 puta mesečno po 100 km. Da bi vam do špica sezone i vremena kada ćemo praviti najzanimljivije izlete bila garantovana vrhunska kondicija, dovoljno je da imate dnevni prosek od 30 km. Naravno, podrazumeva se da ima dana kada zbog raznih viših sila ili obaveza niste u prilici da vozite (ne znam nikoga ko ima takav spartanski režim samodiscipline da ne propušta nijedan dan), ali kadgod vam se ukaže nekih sat, dva slobodnog vremena po lepom danu, setite se svog bicikla. Da vam odam i jednu biciklističku tajnu - dok vozite, unosite što više tečnosti u organizam (čak i ako vam se čini da niste nešto mnogo žedni), jer je teška iznurenost najčešće upravo posledica dehidracije.
Da biste vozili sa nama, nije vam neophodan trkački bicikl i takmičarski tempo od 35-40 km/h. Naša prosečna brzina na ravnom terenu je nekih 24-30 km/h, na brežuljkastom terenu (ili usled zamora nakon dosta sati vožnje) zna da opadne na nekih 18-25 km/h, dok se na usponima uglavnom kreće u intervalu 10-16 km/h (na teškim usponima, kao i u zahtevnim off-road terenima može na trenutke da padne i do 6-9 km/h). U principu nemamo potrebu da se s bilo kim utrkujemo, i obično imamo dovoljnu zalihu vremena da amortizujemo svako neplanirano usporenje, tako da se, da bismo svi u vožnji maksimalno uživali, prilagođavamo tempu koji odgovara najsporijem članu ekipe. Ako kondicija učesnika to dozvoljava, a raspoloženje ište, lako se može desiti da ponekad (barem neke deonice) vozimo i tempom jačim od 30 km/h.
Što kvalitetniji. Poželjno MTB, jer ćete u protivnom biti ograničeni na kretanje asfaltom, što vam može uskratiti mnogo zanimljivih vožnji i spontanih istraživačkih skretanja. Krenuti na dalji put sa biciklom sastavljenim od nedovoljno dobrih delova može vam zadati isuviše glavobolja, i pokvariti put i vama i vašim saputnicima. Da li će bicikl imati i suspenziju ili ne, stvar je navika i ukusa, mada vam za duge drumske vožnje (a pogotovo za uspone) ne bih savetovao bicikl sa zadnjom suspenzijom, jer će vam jedno 30% energije bespotrebno rasipati. Dobra prednja suspenzija može doprineti udobnosti vožnje, ali nije od presudnog značaja za kvalitetan doživljaj.
Čemu služi biciklistička odeća saznaćete vrlo brzo nakon što krenete na neku dužu vožnju - materijali, oblik, dužine, sve ima svoje ZAŠTO, i daleko od toga da se radi o pomodnim hirovima za traćenje novca. Naravno, možete da vozite i u "civilnoj" odeći, ali će vam ona često zbog loših materijala, kroja i nedostatka bitnih detalja sputavati pokrete, otežavati koži disanje, a višednevnu vožnju učiniti prilično neudobnom (ili bolje rečeno, "žuljevitom" :)). Recimo, osnovna stvar koju ćete poželeti jeste biciklistički šorc _sa_umetkom_. Bez njega vožnja posle nekoliko sati postaje mučenje za zadnjicu, čak i iskusnim biciklistima. A da ne govorimo kako ćete se osećati drugog ili trećeg dana. Da li će šorc biti kratki, sa bretelama ili jednodelni kombinezon, ostaje na vama da procenite prema sopstvenom nahođenju. Sve su više "in" i široki šorcevi nalik na klasične bermude, ali postavljeni odgovarajućim umetkom. Biciklističke majice su prevashodno korisne iz razloga što su napravljene od materijala koji sprečava prekomerno znojenje (odnosno optimalno omogućuje koži da diše), kao i što poseduju izuzetno korisne džepove na leđima iz kojih teško da će vam ikada išta ispasti. Naočare vam štite oči od upadanja insekata i trunja, kao i od sunca, a specijalizovana obuća vam može pomoći da ulažete ravnomerniji napor pri okretanju pedala, donekle štedeći snagu (naravno, zahteva i specijalne pedale). Možda kacige i doprinose aerodinamičnosti, ali sasvim sigurno smanjuju izglede za pucanje lobanje, što je jedan od najčešćih uzroka smrtonosnih povreda biciklista. Zato, koliko god vam to delovalo mrsko, pokušajte da NATERATE sebe da nosite kacigu. Ja sam, recimo, za svojih 27 godina biciklističkog staža, preživeo 2 saobraćajna udesa - nepovređen. Na sreću, oba puta sam na glavi imao nekakvu kacigu.
Ako idete na vožnju od više dana, imate dve opcije: možete sve neophodne stvari spakovati u neki veći ranac, ili torbice i bisage montirane na bicikl. Svakako je neuporedivo udobnije da vam teret bude na biciklu, nego na leđima (tako ćete ga daleko manje osećati), a zbog nižeg težišta, bićete i stabilniji po bilo kakvom terenu, bez obzira što vam bicikl tako može biti i do 40 kg težak. Najbolje je da glavninu tereta spakujete u (i na) bisage montirane na nosač koji leži na zadnjem točku, a da stvari koje će vam češće trebati rasporedite po manjim torbicama montiranim u trouglu rama, s prednje strane volana, ili po džepovima biciklističkog dresa. Podrazumeva se, naravno da imate barem jedan bidon (tokom vožnje upravo treba najviše tečnosti unositi u organizam), što veći, a ne bi bilo loše da imate i sekundarni - ponekad od vode do vode ima puno, puno kilometara... Termo bidon bi vam dobrodošao kako ne biste u vrelim letnjim danima non-stop pili vruću vodu :) Bilo šta od pomenutih dodataka možete naći u nekoj od brojnih biciklističkih radnji ili klubova, s tim što treba voditi računa da uzmete model bisaga/torbica/metalnog nosača koji je prilagođen obliku vašeg rama, odnosno mogućnostima montaže. Ako je dogovor da se na nekoj turi spava u šatorima, ponesite sopstveni, ili dogovorite sa nekim od suvozača raspored u šatorima koje će drugi nositi.
Kako se prehraniti tokom ture? U principu pri odabiru hrane koju ćete poneti na neku dužu biciklističku turu treba razmišljati slično kao kada birate hranu za planinarenje, s tim što treba staviti jači akcenat na energetsku hranu (Bonžita je omiljeno "gorivo" mnogih biciklista, mada ima i ljudi koji ih ne podnose). Dakle, ako vam treba mleko, najbolje je da ponesete mleko u prahu, razne žitarice, pahuljice, muesli su takođe dobrodošli, kao i dvopek i druge vrste dugotrajnog hleba. Naravno, treba spakovati i ono što krajnje laički mislite da će vašem stomaku koristiti (tj. na šta ste "slabi"). Generalno, rukovodite se idejom da u što manje kilograma smestite što veću energetsku vrednost. Obavezno se snabdite i većom količinom onih namirnica koje očekujete da ćete teže moći da pronađete u provinciji.
Ne zaboravite da nema te prirodne prepreke koja je jača od vas - samo joj treba prići na pravi način, treba pobediti slabost koja se nalazi u našim glavama. Uvek razmišljajte zbog čega vam je nešto teško, i kako da "nadmudrite" teškoću - iznenadićete se koliko često ćete doći do pravih zaključaka. Vremenom ćete sve češće moći mnogo unapred da procenjujete šta vas čeka, i bićete sposobni da se pripremite na situaciju, kako biste je prošli u užitku, a ne u muci. Ako još uvek u vama dominiraju nedoumice, pomozite sebi da ih rešite tako što ćete krenuti na neku jednodnevnu ili vikend turu - to ćete sigurno uspeti da izgurate, a siguran sam da ćete posle toga mnogo lakše moći da procenite šta i kako dalje.
|
