Golija na 4 točka

Vozio, napisao: Goran Krsmanović

Kada sam početkom oktobra video Saletovu objavu ture po Goliji, kao i dodatna pojašnjenja na forumu, shvatio sam da bi to bila idealna prilika da se pridružim ekipi bajkera, iako sam to nisam. Jednostavno bio sam željan bar kratkog bekstva iz grada i male avanture po planini koju ne poznajem, ali sa ljudima čija mi logistika i iskustvo mogu pomoći da predele vidim vrlo sličnim maršrutama. A i prognoza vremena je najzad bila veoma povoljna :-)

Kompletnu bajkersku turu i Saletov prikaz vikenda na Goliji možete videti ovde, a ja ću na ovom mestu izneti svoje impresije i delove koji su odstupali od staza kojima su prošli dvotočkaši. Do hotela u Radočelu, za koji imam sve pohvale i preporuke, stigli smo u večernjim časovima u petak. Sledeći dan nije mogao da počne lepše od jutarnjeg pogleda kroz prozor sobe, kada sam, sada po danu, ustanovio da nam reka Studenica protiče tik ispod prozora. Nakon grupnog fotografisanja pošli smo ka istom cilju u Odvraćenici na južnom kraju Golije, ali za razliku od bajkera, Sandra (moja saputnica i životna sapatnica :-)) i ja, prvo smo se vratili ka manastiru Studenica. Nakon obilaska ovog srpskog bisera iz XII veka, počelo je penjanje do mestašca Rudno na preko 1000mnv, a zatim silazak do još jednog manastira, Gradac, u istoimenom mestu.

Nakon toga krenuli smo ponovo u brda ka trasi kojom su išli i bajkeri. Međutim, ispostavilo se da je bajkerski početak ture bio sa izuzetno strmim usponom i samim tim usporen, te smo mi do tačke mogućeg susreta stigli znatno pre njih, a nismo se ni oznojili :-) Nastavili smo samostalno dalje po predelima Golije, a u zacrtanom smeru ka Odvraćenici. Trek koji je snimao GPS navigator koji nam je Sale pozajmio, otkriće da li smo išli identičnim ili malo drugačijim stazama ka mestu drugog počinka, ali velikih odstupanja sigurno nije bilo.

Odvraćenica je turističko i vikend mesto koje se ubrzano razvija, sa potencijalima divne prirode leti, ali i skijaškim kapacitetima zimi. Velika prepreka na bržem putu razvoja je trenutno jedini asfaltni prilaz iz pravca Novog Pazara, što je prilično zaobilazno za veliki deo Srbije. Mi smo stigli u popodnevnim satima iz pravca Raške, makadamom, a sutradan smo nastavili ka zapadu putem koji je bio prvo ozbiljno iskušenje za klirens vozila. Ipak, uz pažljiv i pravilan izbor putanje i izbegavanje raznih vrsta ispupčenja u vidu blatnjave zemlje, palih grana, ili u najgorem slučaju oštog kamenja, sve je ipak savladivo.

Većim delom te etape do Jankovog kamena očekivao sam da ću u retrovizoru ugledati bajkere, jer mi se činilo da oni takvu podlogu mogu da pređu znatno brže. Ipak, osećaj me je prevario, te smo se na Jankovom kamenu, najvišem vrhu Golije, ipak zatekli sami. Sam uspon na vrh, nakon skretanja sa opisanog puta od Odvraćenice ka Ivanjici, nije naivan ukoliko se tu zateknete po mokrom, ili još gore, snežnom vremenu. Mi smo imali sreće, pa je i ta deonica prošla prilično jednostavno, skoro kao po šinama kolotraga ranijih prolazaka. I ne zaboravite, kažu „ko nije bio na Jankovom kamenu, nije bio na Goliji“ :-)

Na ovoj najvišoj kordinati ponovo su nam se maršute razišle. Za razliku od bajkera, mi smo se vratili na put ka Ivanjici. Prvih par kilometra ka zapadu je bio priličan horor, a na jednoj deonici smo od dva puta izabrali sigurno lošiji, kraći ali strmiji, blatnjav i sa predubokim kolotrazima koje nije bilo moguće zaobići zbog okolnog terena u obliku bob staze. Srećom, blato je bilo jedino što smo osećali da guramo i ravnamo ispod sebe, a i išli smo nizbrdo. :-) Nakon tog peglanja terena, put se popravio, prošli smo pored motela na Golijskoj reci gde smo na kratko opet osetili asfalt, videli smo i ski stazu, a zatim smo skrenuli ka velikom vikend naselju Bele vode koji je najčešća krajnja tačka za ljude koji dolaze iz pravca Ivanjice. Odvraćenica još zadugo neće biti alternativa Belim vodama, jer put kojim smo to prepodne prošli, nikako nije za klasične automobile.

Da bi se vratili na putanju bajkera ka Devićima i dalje ka Radočelu, počeli smo naglo spuštanje ka Srednjoj reci, zatim putem tik uz ovaj praktično potok, a koji na par mesta prelazi sa jedne na drugu obalu preko najčešće drvenih mostića. Od Devića do Radočela je odličan put, velikim delom i asfaltan, što nam se činilo kao pista nakon svega što smo prethodno prešli :-)

Na povratku kući svratili smo i do manastira Žiča, a zatim smo preko Kragujevca, Topole i Mladenovca izbili na autoput i lagano kliznuli ka Beogradu.

Šta reći kao nekakav zaključak? Tri divna dana su iza nas, sve nas je poslužilo, videli smo nešto staro i preko 800 godina, ali i neke za nas nove predele. Sale i Aca kao organizatori su se pokazali u sjajnom svetlu, „ja tu ne bih ništa menjao“ :-) Golija je odlično mesto ukoliko želite da vikend provedete van grada i sa svojim četvorotočkašem. Prohodna je, Geokarta je u velikoj meri odlično odradila posao svojom kartom, ali je ipak više nego poželjno da je imate unetu u GPS navigaciju. Lepo je uvek znati gde ste tačno, kao i da li ste sa poslednjeg račvanja krenuli pravim putem :-). I za kraj, mi smo sve opisane deonice prešli isključivo sa „4 Full Time“, bez blokade diferencijala sa „4 Part Time“, kao i bez pomoći reduktora. To po ovim suvim uslovima uopšte nije bilo neophodno.

Pogledajte preostale Goranove fotografije sa ove ture...