TROVANJA
Prilikom boravka u prirodi nagla
trovanja su najčešće slučajna. Do trovanja dolazi kada se udišu
otrovni gasovi ili pare, ili se se popije odnosno pojede neki
otrovni sastojak. Moguće je otrovati se i hemijskim otrovima
ili raznim kiselinama, odnosno sredstvima koja nagrizaju. S
obzirom da je ovo namenski priručnik, reći ću vam samo nešto
o trovanjima koja su izazvana unošenjem otrova u organizam,
a ostale vrste su za neki drugi priručnik.
Otrovati se možemo jedući otrovne
biljke ili životinje ili pokvarenu hranu, kao i lekovima, alkoholnim
pićima ili pak raznim pesticidima kojima se prska voće i povrće.
Biljna hrana
Kada je u pitanju biljna hrana,
uzrok trovanja su najčešće divlje biljne vrste i to pre svih:
otrovne pečurke! Preventiva je dobro poznavanje pečuraka i razlikovanje
jestivih od otrovnih vrsta.
Vreme pojave opštih znakova
trovanja zavisi od vrste pečurke. Prvi znaci se obično jave
1-6 časova posle unošenja u organizam, i to su: bolovi u trbuhu,
mučnina, povraćanje, proliv, grčevi i bunilo. Temperatura tela
je najčešće normalna. Kod nekih vrsta pečuraka (zelena i bela
pupavka) smrtnost nastupa u periodu 2-8 dana (procent smrtnosti
50-100%), a kod nekih (muhara, panterovka, ludara…) možete i
sami ozdraviti posle nekoliko dana uz ispiranje želuca (procenat
smrtnosti 2-24%).
Ukoliko primetite prve znake
trovanja, odmah treba pristupiti ispiranju želuca. Najpre se
izazove povraćanje - guranjem prsta u grlo, draženjem resice,
čašom slane vode… a nakon toga se ispira želudac. Sredstva za
čišćenje želuca i creva: ricinus, gorka so, prašak životinjskog
uglja ili bele gline, jaka crna kafa, topli napici. Posle ukazane
prve pomoći, ako postoje uslovi potražiti medicinsku pomoć.
Trovanje biljkama je daleko
blaže ali ne i manje neprijatno. U otrovno divlje bilje pored
ostalih spadaju: tatula, bunika, čemerika, kukuta, đurđevak,
zova… Opšti znaci trovanja su gađenje, vrtoglavica, bolni prolivi,
poremećaj vida, u težim slučajevima poremećaj rada srca i disanja.
Smrtnost je moguća u izuzetnim slučajevima i ukoliko su uzete
veće količine hrane. Otrov se najčešće brzo izbaci iz organizma,
a kod većine biljaka se otrov prženjem i kuvanjem uništava.
Prva pomoć je ista kao i kod trovanja pečurkama.
Hrana životinjskog porekla
U našim uslovima je veoma malo
hrane životinskog porekla koja je sama po sebi otrovna. U većini
slučajeva je u pitanju hrana koja je privremeno postala opasna
ali se pravilnim pripremanjem otrov može uništiti. Najveću opasnost
predstavlja nepravilno pripremanje i upotreba zaražene i pokvarene
hrane.
Stalno otrovni izvori hrane
su: nadbubrežne žlezde, krv jegulje i murine, školjke-dagnje,
koža kod paklara (rečna i morska). Privremeno otrovna hrana
je meso ribe u sezoni mrešćenja: mrena, štuka, grgeč, smuđ i
dr. Prva pomoć je ista kao i kod trovanja pečurkama: povraćanje,
ispiranje želuca i upotreba sredstava za čišćenje.
Pokvarena, zaražena i zatrovana hrana
Trovanje ovakvom hranom je najčešće.
Hrana koju redovno koristimo u ishrani, usled različitih uslova,
može promeniti svoje osobine i postati opasna za dalju upotrebu.
A uzroci mogu biti:
- nedovoljno kuvana, pečena
ili pržena hrana; hrana koja nije pokvarena ali sadrži klice
i njihove otrove, jer ili potiče od bolesnog živinčeta ili
od nehigijenskih uslova;
- hrana koja posle pripremanja
stoji na toplom mestu duže vremena (3 časa i više) ili se
ponovo podgreva. Klice se dobro razmnožavaju u namirnicama
od mesa, ribe, jaja, mleka a naročito ako su na toplom mestu.
Posebno su opasna jela od mlevenog mesa i konzervi.
- jela i napici spremani i
čuvani u metalnim posudama (od bakra, pocinkovanog lima i
dr) koje nisu emajlirane, kalajisane ili na drugi način zaštićene
od rastvaranja metala i mešanja sa hranom.
- hrana koja se sprema od voća
i povrća skoro prskanih sredstvima za zaštitu bilja. Trovanje
je veće ukoliko je prošlo manje vremena od prskanja i ukoliko
voće i povrće nije dobro oprano.
Znaci trovanja hranom zatrovanom
metalima ili nekim hemijskim sredstvima (pesticidima) javljaju
se u vremenu od par minuta do dva sata. Ukoliko je hrana pokvarena
ili zagađena klicama, prvi znaci trovanja se mogu pojaviti u
roku od 2 do 24 sata. Simptomi su jednaki: muka, bolovi i grčevi
u trbuhu, povraćanje, proliv, ponekad groznica i povišena temperatura.
Prva pomoć se sastoji u izazivanju
povraćanja i ispiranju želuca. Posle povraćanja popiti pola
litre (i više) mlake vode i ponovo izazvati povraćanje. Zatim
uzeti sredstva za čišćenje (ricinus, gorka so, bela glina…)
pa onda kafu ili čaj. Prvi dan se ne uzima hrana već samo čaj,
a kasnije se može preći na uobičajenu ishranu. Sve vreme uzimati
dosta tečnosti.
<- nazad • dalje -> |
