29-30. Jun i 01-02. Jul, 1996. godine

Na "krov Srbije"... biciklom...?

Tekst: Neša Manojlović
Za sajt priredio: Sashav

Vozili: Neša, Miki
Vreme: promenljivo sunčano, bez kiše
Cilj: Pančićev vrh
Etapa odlazak:KG-KV-Ibarska magistrala-Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik
Etapa povratak: Kopaonik-Brus-KŠ-Rekovac-KG

Ideja da se popnem biciklom na najviši vrh u Srbiji je odavno postojala... još od onog dana kada sam biciklom osvojio prvi lokalni brežuljak! Pošto nikada nisam patio od manjka ambicije i želje za avanturom, ovo je bilo i logično razmišljanje. Bez šale... ima li, za jednog vozača MTB-a, ičega lepšeg od toga da se popne na najviši vrh dotične nam ( i prilično skraćene) zemlje? Dobro de, prevario sam se... bilo je kasnije i puno lepših vrhova i to na manjim nadmorskim visinama... jer nije sve u visini, ima nešto i u okolini.

Prolazile su godine, sticalo se iskustvo, a onda su se, posle određene fizičke pripreme, stvorili uslovi i za ovaj podvig. Ostvario sam ga sa jednim dobrim prijateljem koji biciklu vozi bar pet puta više nego ja...nismo našli više interesenata, na žalost.

Tura je u početku planirana da traje 3 dana, ali pošto smo hteli usput i da malo više vidimo i obiđemo neke manastire, onda smo to produžili na 4 dana. A i lakše je brate za vožnju... mislim, malo izdeliti tu kilometražu J. Od nas dvojice ja sam, naravno, uvek bio taj koji je imao problema sa kondicijom. Ovo je jedna od retkih tura za koju smo znali (i koju smo kao takvu uopšte vozili) da je "asfaltna" 100%, pa smo se kao iskusni biciklisti opremili "ravnijim" gumama...znači cela tura je bila baš onako...drumska!

Na ture od više dana uvek nosimo šator i vreće jer ne želimo da zavisimo od mesta spavanja. Sloboda u pravom smislu reči... ako se usput nađe kakvo zgodno prenoćište, utoliko bolje. Ali ovako smo ipak potpuno nezavisni što je i poenta bavljenja ovim našim "sportom".

Evo kako je sve proteklo...