|
Četvrtak, 21. avgust
- dan treći
Dečani - Peć - Rugovska
klisura - Čakor - Andrijevica
Prešli tog dana: 94 km (51 km asfalt
- 43 km makadam)
Prešli ukupno: 264 km
|
Ustali smo jako rano. Fotografišemo
uz prve zrake sunca. Fasade koje su izvedene naizmeničnim ređanjem
mermernih tesanika žućkaste i ružičaste boje, predivno
izgledaju na jutarnjem suncu. Monasi su započeli liturgiju još
u 5 sati, a goste pozivaju u crkvu oko 6:15. Liturgiju služi
gost manastira, Vladika Crnogorski Amfilohije Radovic, dok jutarnji
zraci prodiru u crkvu u uzanim snopovima, šetajući lagano
po freskama. Posle liturgije smo sedeli na prostranom tremu sa
pogledom na crkvu, i pili čaj razgovarajuci sa Vladikom i igumanom.
|
U centru
Peći
|
|
Krenuli smo u isto vreme kada i
Vladika, jedino što je on seo u džip kojim je upravljao
mladi pop iz Amerike. Pošli su u obilazak manastira po Srbiji.
Mi smo lako prevalili 15 km do
Peći, doručkovali i pošli u potragu za zanimljivostima. Peć
je znatno ružnija od Prizrena, ali u njoj mogu da se vide
stara Bajrakli (čarši) džamija koja se nalazi u sklopu
stare pećke čaršije, i sama caršija.
Neša (desno) i ja
(foto: Hašim Taći)
|
 |
Svega dva km od grada, na ulazu u Rugovsku
klisuru, svratismo u Pećku Patrijaršiju. Već sam pogled na vrt
pokazuje da je to ženski manastir. Prepuno negovanog cveća i ostalih
biljaka. Lepi konaci u koje nismo ulazili. Kompleks Pećke patrijaršije
sastoji se od nekoliko građevina koje su u XIII i XIV veku sazidane
jedna uz drugu. U sredini je crkva sv. Apostola, na severnoj strani
crkva sv. Dimitrija, a na južnoj crkva Bogorodice Odigitrije uz
koju je dodat mali hram sv. Nikole. Ispred ove tri crkve, povezujući
ih u jednu celinu, stoji u XIV veku podignut otvoreni narteks sa pirgom
u kome se ističe freska loze Nemanjića, naslikana 1337. Stigao
je turistički autobus i velika je gužva. Razgledamo crkve i freske
izuzetnog kvaliteta, ali ne tako detaljno kako one zaslužuju. Možda
će drugi put biti više vremena.
|
|
Nastavljamo put i već posle par
stotina metara ulazimo u Rugovsku klisuru. Put koji predstavlja
najbližu vezu Kosmeta sa Jadranskim morem je 17. septembra
1925. svečano otvorio Aleksandar Karađordević, o čemu svedoči
kamena tabla na ulasku u klisuru. Posle par km restaje asfalt
ali je makadam dosta dobar. Kanjon i put koji je usečen u stene
zaista su impresivni. Puno je truda uloženo da bi se ovo
izgradilo, i žalosno je što taj put ne održavaju
i ne asfaltiraju. Put se stalno penje.
U Rugovskoj klisuri
|
Prolazimo kroz predele kakve inače samo
gledamo na kalendarima iz Švajcarske. Kad god bismo stali pojavljivali
su se, uvek iznad nas, mali pastiri, radoznalo gledajući sa pristojne
udaljenosti. Uspon na Čakor je
posebna priča. Strmo i jako dugo. Tog dana vozili smo bez prestanka
oko 35 km uzbrdo.
| Na prevoju koji je sa nadmorskom
visinom od 1849 m najviši drumski prevoj u Jugoslaviji, užasna
hladnoća. Vetar nosi. Oblačimo se ne bi li smo se zaštitili
od tog ledenog vetra i smogli snage da ostanemo koji minut duže,
uživajući u fantastičnom pogledu. Kristalno čisto vreme i ogroman
broj vrhova crnogorskih planina prostirao se na sve strane. Bežimo
u nešto što natpis i vlasnik zovu "bife". Tri
stola i mali šank su dovoljni da pojedemo šolju kiselog
mleka i hleb. |
Na Čakoru (foto: A. Demaći) |
Već je kasno i krećemo u dugački spust.
Posle otprilike 8 km počinje asfalt. Jurimo u dolinu dok mrak polako
pada. Stigli smo do Murina po mraku. Kupujemo hranu i sedamo u neku
kafanu ne bi li smo se ugrejali uz topao čaj. Kelnerica kaže da
ima nekih soba iznad kafane, ali da nisu nameštene i da ih ne izdaju.
čekamo gazdu da ga pitamo za spavanje. Međutim, kad smo videli da dolazi
muzika i montira instrumente, odlučili smo da krenemo dalje. Vožnja
po mrklom mraku bez svetla - užasno iskustvo. Nebo puno zvezda,
ali nema meseca. Vozimo nazirući belu liniju. Kad naiđu neka kola bežimo
u stranu. Nakitio sam na sebe sve reflektujuće trake koje sam imao.
Verovatno obasjan farovima svetlim kao jelka. Tako vozimo 10 km dolinom
Lima. Sreća da je put izvrstan - bez rupa - i da je stalna blaga nizbrdica.
Tada je Neša našao neku kućicu gde je jednom ranije već spavao.
Privlačimo se i raspremamo stvari u mraku kako svetlost lampi ne bi
privlačila pažnju. Ležemo pod strehu i vec za nekoliko minuta
dolina Lima se ori od Nešinog hrkanja. Tek da se zna zašto
smo se spremali u tami "da ne privlacimo pažnju".
|
Oblačenje
pidžame i
noćne kape,
priprema za
spavkanje
|
 |
|
