Petak, 22. avgust - dan četvrti
Andrijevica - Lubnica - Bjelasica - Pešića jezero - Biogradsko jezero

Prešli tog dana: 54 km (32 km asfalt - 22 km makadam)
Prešli ukupno: 318 km

Probudili smo se rano. Magla je i užasno je vlažno. Sve je mokro - vreće za spavanje i sve stvari koje nisu u torbama, koje su i same vlažne. Pored toga još je i hladno. Polazimo put Andrijevice koja je udaljena nekih 5 km. Tu se snabdevamo hranom, pišemo razglednice, i polazimo putem za Ivangrad do 15 km udaljenog sela Pešića. Odatle skrećemo levo, put sela Lubnica udaljenog 12tak km. Put vodi kroz klisuru i veoma je atraktivan. Na našu muku stalno se uspinje, na pojedinim mestima veoma strmo. Asfalt je veoma dobar i do sela smo stigli bez problema, uz put se podkrepljujući lešnicima.

U podnozju Bjelasice: na putu od Ivangrada ka selu Lubnica

Pred lokalnom kafanom punom vozača kamiona koji izvlače šumu, informisali smo se kako doći do Pešića jezera. Tu je nastao nesporazum (e, da su nam tu bile mape koje sam izgubio): postoji makadamski put koji vodi do repetitora na Zekovoj glavi, iznad Pešića jezera. Na žalost, pošto smo mi pitali za jezero, meštani nas nisu uputili ovim makadamskim putem kojim se ipak može voziti, već direktno na jezero. Pred kafanom je bilo dosta kamiona koji vuku građu (šuma se neštedimice seče). Jedan kamiondžija je pristao da nas poveze nekih 5 km dalje do odvajanja puteva. Taj deo puta ide kroz klisuru lošim makadamom, jako je prometan, kamioni prolaze na santimetar od ivice ispod koje zjapi ponor. Od trenutka kada smo sišli sa kamiona počinje prava muka. Šumski put, toliko strm da se bicikl može samo gurati. Uz put srećemo i Rajka Pešića koji ima katun kod jezera, i koji nam je objasnio kako doći do tamo. Preko puta na jednom mestu prelazi prilično širok potok. Neša je pokušao da ga pređe vozeci, medutim na vlažnom kamenju proklizali su točkovi i on se našao u vodi. Ja sam nekako zaobišao vodu - usput pocepavši gaće.No par stotina metara dalje počinje prava Kalvarija. Buldožer probija put ka katunima. To kuda je on prošao, nalik je najgorem oranju. Rastresita zemlja u koju noge upadaju do članaka, a točkovi se zaglavljuju. Svaki metar zahteva užasan napor - gurati ili nositi bicikl?

Kada smo izašli iznad šume otvorio se pogled na zaobljene, travom pokrivene, i kamenjem i stenama prošarane vrhove Bjelasice. Prošli smo kroz katune, pa livadama uz veliku strminu. Došavši do jedne male zaravni sa puno potoka, zastali smo da jedemo i da se odmorimo. Neku ogradu smo iskoristili da rasprostremo sve stvari da se suše na jakom suncu i planinskom vetru. Potoci su odlično poslužili za toaletu - kupanje i pranje zuba. Posle kraće pauze, nastavak mučenja. Preko oranja, kamenja i potoka, do katuna smo stigli baš negde u vreme kada je stigao i buldožer.

Samo jezero je par stotina metara dalje i stotinu metara iznad, preko sipara, kroz korito presahlog potoka. Ali zato su dolazak na jezero, vidici i koncentracija boja ucinili da sve zaboravimo. Pešića jezero je u ovo doba godine podeljeno u dva jezerceta nepravilnih oblika sa kristalno čistom vodom u kojoj se ogledaju okolni planinski vrhovi. Iznad je zid zelenih, jako strmih livada, koje se prostiru sve do vršnog grebena Bjelasice. Pešića jezero

Tačno iznad jezera je vrh Zekova glava na kome se nalazi repetitor. Mi smo krenuli sa namerom da izademo na greben desno (severno) od Zekove glave. Posle puno muka, preko polja borovnica, uz stene, izašli smo na greben. Tek tu je pogled bio fantastican. Ispod nas dolina kojom smo došli, jezera i katun. Sa druge strane je dolina u kojoj se nalazi Biogradsko jezero. Levo i desno grebeni i vrhovi. Tišinu i huk vetra prekidali su samo reski rafali kojima su stanovnici katuna slavili probijanje puta. Pošli smo grebenskim putem ka severu. To je put koji vodi do Biogradskog jezera. U sasvim je solidnom stanju i njime se može voziti. Put i okolne livade bili su prekriveni milionima velikih cvrčaka. Uz put puno predivnih vidika na doline, na Šiško jezero i na planine na horizontu. Posle nekoliko kilometara vožnje po grebenu počeo je silazak. Prvo smo stigli do katuna gde su tek sada kosili travu. Kasnili su zbog neverovatno kišovitog leta, kakvo ne pamte. Odatle smo ušli u pojas šume, i lošim šumskim putem krenuli ka Biogradskom jezeru. Ispod Zekove glave

Na samom jezeru, koje je kao i veći deo planine u sklopu nacionalnog parka, postoji 5 bungalova ali su zapušteni, pokradeni i polomljeni, pa ih ne iznajmljuju gostima. Na našu molbu dozvolili su nam besplatno spavanje u jedinom bungalovu koji je na nešto ličio.

Naravno, spavali smo u vrećama. Tu smo i častili sebe večerom u kafani, i par krmenadli, salatu i pivo platili paprenih 80 din (25 DEM) što je bezobrazno mnogo. Ipak, hvala im za spavanje i mogućnost da napunim baterije za kameru. Te noći mi je bilo jako loše. Možda sam bio premoren.