|
|
|
|
Medjunarodna
ekološka akcija "BIKETOUR" pod nazivom "Balkan Unity Ride", ili biciklistička vožnja za jedinstvo Balkana |
mapa puta (190Kb) |
Prvi put sam učestvovao u ovoj interesantnoj akciji koja se već deset godina održava svake godine u drugom delu Evrope. Ovaj jedanaesti "BIKETOUR" prošao je kroz Rumuniju, Srbiju i Bugarsku. Trajao je pet nedelja - od 28. jula do 2. septembra. Polazak je bio u Temišvaru, a cilj u Sinjemorecu na obali Crnog mora. Osnovni ciljevi ove akcije su: - ekološki održivi transport i gradovi
bez automobila Biciklistička vožnja za jedinstvo Balkana bio je poseban moto ovogodišnje akcije radi zbližavanja balkanskih naroda. Nažalost prethodno planiran prolazak kroz Makedoniju u zadnjem momentu je otkazan iz razloga bezbednosti učesnika akcije. A bilo nas je iz 16 različitih zemalja: Engleska, Austrija, Rumunija, Irska, Švedska, Bugarska, Nemačka, Finska, Hrvatska, Švajcarska, Litvanija, Srbija, Holandija, Poljska, Amerika, Češka. Broj je varirao u toku prolaska kroz planiranu trasu puta, a kretao se oko 30-tak učesnika. U Srbiji organizacioni tim je formiralo ekološko društvo "Mali zeleni" iz Sremske Kamenice. Ja sam se uključio u Beloj Crkvi, a otpratio ih kod Dimitrovgrada do naše strane granice sa Bugarskom. Prošli smo puno gradova po Srbiji i obišli mnogo lepih lokaliteta. Svuda smo bili rado primljeni, kao interesantni putnici na biciklima. U većim gradovima su bile organizovane promotivne vožnje u centru, deljenje propagandnih letaka, tribine posvećene ekološkim temama i prezentacije raznih projekata. Evo nekoliko osnovnih detalja sa ovogodišnje akcije: - sve potrebne lične stvari: šator,
vreću, garderobu itd. nosili smo na biciklima; Prešao sam biciklom oko 940 km, ne računajući put od Beograda do Bele Crkve oko 90 km. Učešće sam platio za 14 dana po 3 dem, ukupno 42 dem. Troškovi prevoza do uključenja i povratak kući refundirani su učesnicima. Imali smo puno sunčanih dana. Samo jedan ili dva dana je padala kiša. Medjutim ni prevelika toplota ni kiša u toku dana nas nije sprečila da prelazimo dnevno po 40 - 80 km. do konačnog cilja. Bilo je teških uzbrdica i lošeg puta, ali sve to nije moglo da pokvari zadovoljstvo koje nas je motivisalo dok smo prolazili kroz predivne predele. Medju najneobičnijim učesnicima bili su: Rumun Marjan, koji je vozio "kontraš" star preko 30 godina, Poljak Marćin frutarijanac ili mala krhka Rumunka Kristina. Stoički i hrabro su izdržali sve ne žaleći se. Svi učesnici su se na rastanku zahvalili na izuzetno toplom i srdačnom prijemu tokom prolaska kroz Srbiju. Za mene je ovo bio stvarno lep doživljaj i nadam se da ću i dogodine učestvovati u sledećem "BIKETOUR"-u. petak, 3. avgust Vesna i ja smo krenuli zajedno iz Beograda u 7h. Dosadan put do Kovina, a zatim lepši deo kroz Deliblatsku peščaru i sve manje saobraćaja. Dobro je što smo poranili, jer je u podne sunce već nemilice pržilo. Čuo se orkestar zrikavaca, kao znak da je temperatura vazduha prešla 3O C. Pred kraj puta naišli smo na šumsko gazdinstvo. Gusta šuma je bila pravo osveženje. Na devedeset i nekom kilometru od Beograda zastali smo da se osvežimo u kampu "Oaza" pored jednog od belocrkvanskih jezera. Ovde se kupaju meštani, jer je to jezero najčistije, a i nema gužve. Nedaleko odatle prešli smo u drugi kamp "Jezero". To je drugo jezero na ulasku u Belu Crkvu sa daleko više posetilaca i bogatijim pratećim sadržajem (restorani, kafići, bungalovi itd). Tu smo zatekli direktora i obavestili ga o dolasku biketoura. Javili smo Nemanji u Sremskoj Kamenici da smo stigli. U međuvremenu smo se okupali u jezeru i kad smo pošli nazad u kamp naišla je mala grupa biciklista. Viki i Rajko su predvodili goste Martina i njegovu devojku Hineke iz Holandije, ostatak grupe je kasnije krenuo, a i na granici je bilo nekih problema sa vizama. Nemanja se kasnije javio i rekao da malo kasni, jer još priprema propagandni materijal. Konačno u 21h i 30' stiže cela ekipa u kamp, a za njima i Nemanja. Večeru su za biketour pripremili "mladi izvidjači" koji su takođe bili u kampu. Posle večere prisustvovao sam radnom sastanku (evening circle) i uobičajenom upoznavanju sa novopridošlim učesnicima.
Rajko, Vesna i ja smo pošli kao izvidnica da obeležavamo skretanja na putu. Stigli smo u Kovin oko podneva i dali se u potragu za sprejom, kako bi još bolje obavili zadatak. U poslednjem momentu sam pre zatvaranja pronašao farbaru. 0beležili smo raskrsnice i u hotelu "Grad" sačekali prve pristigle. Otkrili smo kupalište na jezeru "šljunkara" u blizini hotela. Kad smo se vratili, još jedan deo grupe je stigao sa hranom. Bio je to ručak ili užina na brzaka. Nas troje smo ponovo krenuli ranije i otkrili lepu plažu na obali Poljanice na putu ka kampu "Jabukov cvet". Od Nemanje smo u kampu saznali da su Nataša i jedna manja grupa krenuli kroz peščaru u pravcu Deliblata i da će kasniti. Konačno su i oni stigli oko 20h i 30', jer su se zaglavili u pesku sa prikolicom. Nataša je skuvala odličnu večeru od testenine i gulaša sa pečurkama, paprikama i sojinim komadićima. Tom je doneo gajbu piva, tako da su svi bili siti, a i niko nije ostao žedan. Priključio nam se i Nemac Dirk, koji je došao iz pravca Oršave. Poljak Olek je imao problema zbog sunca, ali se sutradan oporavio. Posle napornog dana i velike količine popijenog piva ubrzo su svi zaspali. Pre spavanja Vesna, domaćin kampa i ja smo prošetali okolo. Videli smo sportske terene i sanitarni čvor sa tuševima i toplom vodom. U svakom slučaju veoma lepo uređen kamp blizu Beograda.
Pošli smo oko 9h ka Pančevu i stigli pred azotaru oko 11h gde je bio zakazan protest lokalne eko-grupe "greenfist". Pošto se nisu pojavili na vreme mi smo se raskomotili u hladovini i pijuckali vodu i sokove. |
Prošli smo pored "Safari parka" i divljeg naselja, i u bašti kafića "Gavez" smestili smo šatore i bicikle. Večeru su spremili Krapež i Buca iz "Sremuša". Gosti su bili zadovoljni, mada nisu znali od čega je jelo spravljeno. Nazivi biljaka su bili teško prevodivi na engleski. Jeli smo čorbu od koprive i drugih samoniklih biljaka iz šume. Takodje smo probali hleb sa sličnim prilozima, a bila je ukusna i pita obogaćena sirom. Tu i sledeću noć prespavao sam kod kuće.
U Beogradu je bilo puno novopridošlih učesnika. Po programu za taj dan je bila predviđena tribina i predavanje na temu ekologije, kritična masa (vožnja centrom grada) i žurka na Trgu Republike. Tribina je bila solidno posećena u Domu omladine, a u vožnji gradom su učestvovali i mnogi beogradski rekreativci. Saša iz servisa "Ciclodromo" nam je popravljao bicikle.
Žurka je dugo potrajala, ali je bilo super. Klinci su crtežima ukrašavali pločnik, a mi smo nosili plakate sa porukama. Uz muziku puno radoznalog sveta se okupilo i priključilo veselirn ekolozima na dva točka. Na povratku u kamp, pre spavanja, nekoliko nas se rashladilo u jezeru.
Mnoge je namučilo toplo vreme, a neki su kasnije krenuli iz Beograda iz raznih razloga. Ben i Pipa su tražili prednji točak za Benov bicikl, a Majkl i Florin su čak usput zaglavili u policiji bez njihove volje. Konačno smo stigli na odredište i odmah počeli da postavljamo šatore pored kafane "Sandra" i Markovačkog jezera. Međutim kad smo se okupili oko večere koja je u medjuvremenu pripremljena shvatili smo da četvoro ljudi nedostaje. I dok smo sedeli pored vatre neko je ugledao sa druge strane jezera slabašno svetlo. To su bili Ben i Pipa. Odmah sam otišao da ih dočekam i dopratim do kampa. Međutim ono drugo dvoje se još nisu pojavili. Tom je pravio zvučnu radionicu. Imitirali smo zvuke instrumenata kreirajući kompoziciju.
Na ulasku u S.Palanku posle lošeg asfalta na jednom delu puta naišli smo na saobraćajnu policiju koja nas je uvela u grad. Kampovali smo na jednoj poljani pored bazena. Uskoro se pojavio Nikola zvani "Bangavi" i njegov drugar Mačak iz Smederevske Palanke i odmah počeli pripremu glavnog jela. Stigla je i Karin sa maramom oko lica. štitila se od sunca, kojeg je i nama bilo preko glave. Mačak nam je doneo "kabezu" čuveno domaće osvežavajuće gazirano piće.
Dok se Bangavi borio sa varjačom, počelo se sa popravkom bicikala. Viki je imao problema sa zadnjim točkom, pa smo sa Litvanijankama Vitom i Kristinom krenuli ka bicikističkom servisu. Usput sretosmo Majkla i Florina koji nam ispričaše bizarnu priču i objasniše razlog njihovog kašnjenja. Hteli su da zanoće na nekoj livadi kraj puta, ali ih je ljuti vlasnik pojurio, pa su prespavali u policiji. Srećom sve se dobro završilo. Majkl je takođe imao problema sa gumom, pa je i on nastavio sa nama do majstora. Posle obilnog i ukusnog obroka, počeli smo da učestvujemo u kritičnoj masi sa građanima Palanke. Kasnije smo došli do sale gde su trebala da budu predavanja. Još je bilo vruće tako da smo jedva čekali da počne. Čuli smo predavanje o zdravoj hrani, a probali tofu sir i razne makrobiotičke namaze. Paul, Kristina, Pipa i drugi su predstavili svoje projekte i opisali svoje učešće u biketour-u. Vratili smo se do bazena. Sada je bio slobodan ulaz na bazen, ali nam nisu još dozvoljavali ulaz na veliki bazen. Brčkali smo se u malom bazenčiću kao klinci. Puštali su glasnu techno muziku koja se meni iskreno nije dopala. Oko 22h i 30' konačno smo se bacili u veliki bazen i sa uživanjem plivali i izvodili razne gluposti u vodi. Sutra nas je čekao naporan dan, tako da su mnogi otišli ranije na spavanje. |
|
||