30. april


Pirotski krug
Zvonačka banja - kanjon Jerme - Dimitrovgrad - Vidlič - Visočka Ržana - Basara - Pirot - Zvonačka banja (130km)

mapa, profili visina (163Kb)


Na putu iz banje ka Dimitrovgradu treba prvo proći kroz kanjon Jerme i pored manastira Poganovo i Sukovo. Kanjon je čista poezija a Poganovo je smešteno u samom njegovom srcu gde leži kao ključ u ključaonici, kao lasta u gnezdu, kao voda na dlanu. To je svakako jedan od najlepših položaja među našim manastirima. Sve zajedno bez sumnje može da nađe mesto u svačijem "bar jednom u životu" rokovniku.


Pogled na Vlašku planinu
Još jedno mesto na koje obavezno treba izaći (jednodnevno pešačenje).
Dole desno se vidi put kojim se u sreći i veselju klizi ka kanjonu Jerme.


Setno dotrajavanje u Odorovcu


Početak kanjona Jerme
Levo je Vlaška planina, desno Greben planina,
na horizontu ćute snegovi Stare planine.

Kanjon se s božjom pomoći nije promenio ovih godina, pa evo kako je izgledao prolazak kroz njega '98. godine:

"... lepim krivinama kroz banju, iznad četrdesetak metara dubokog kanjona rečice Blatarice, pa spust od kilometar i kusur do doline umivene jutarnjim pljuskom. Sve je sveže, sve blista na suncu, prolećna zelena boja na livadama pored puta je toliko bogato i "gusto" zelena da se pogled, a za njim i bicikl, sve sporije probijaju i sve se češće zaglavljuju u tim zelenim nanosima - put je zeleno zavejan.

Posle par kilometara eto ulaska u kanjon i uživanja u krivudanju među kamenim vertikalama. Uskoro se dolazi do kratkog proširenja - mesta za predah od pritiska razgoropađenog kamena, mesta na kome se litice kolebaju da li da se potpuno sklope nad putem i rekom, ili da popuste i konačno se razmaknu. Mesto i prilika koje koristi manastir Poganovo da, zajedno sa voćnjakom i senikom, krišom pristane uz preku obalu reke, vezujući se dvoma uzanim mostićima uz svoje stenovito pristanište.

Iza manastira se iznova treba upustiti u provlačenje kroz kraći, ali još dramatičniji prosek u liticama, da bi se konačno izbilo u završni deo kanjona: u uzanu dolinu strmih strana, pitomi koren divljeg krša koji je ostao iza. Kamen tu i dalje strogo proviruje sa obe strane puta, ali bujno zelenilo neumoljivo preuzima vlast kako se odmiče putem.

A put se ovde lagano spušta - vozio sam njime onoliko brzo koliko sam morao, uz lenjo okretanje pedala kad se drugačije baš nije moglo: pet ili deset na sat. Više od toga jednostavno nije išlo jer kao što truba megafona pojačava zvuk, tako su se u ovom kameno-zelenom loncu, u vlažnoj sparini, pojačavali mirisi jorgovana i mirisi divljeg cveća, oprani mirisi lišća, zemlje, kamena, reke, i još desetine nepoznatih (ili poznatih a bezimenih) mirisa. A sve to sa visine pada na ramena, pritiska leđa i čini da telo ne želi da se pokreće - i ruke i noge su zadubljene u mirisanje.

I sve tako, polako, do manastira Sukovo, na nekih 19km od banje."


Početak
Put se vrlo blago spušta, sve se nekako podesilo za uživanje.
Ovo je jedno od onih mesta na kojima je greh voziti brže
od deset na sat. Umesto toga treba zaboraviti na pedale i...


kliziti...


kliziti...


kliz... opa, ovde se malo uzdržati i svratiti u manastir Poganovo.
Posle se može dalje...


... kliziti.


Crveni lišaj
Odmah posle izlaska iz kanjona sa leve strane
se uz Vlašku planinu pribija selo Vlasi.

Manastir Poganovo sa crkovom S. Jovana Bogoslova podigao je srpski plemić Konstantin Dragaš u poslednjoj deceniji 14. veka. Crkva je živopisana vek kasnije, 1499. Slikarstvo Poganova se ubraja među najviša slikarska ostvarenja tog doba na Balkanu.

U manastiru je do I Svetskog rata čuvana takozvana dvostruka ikona, jedna od najlepših ikona s kraja 15. veka. Bila je poklon manastiru od strane carice Jelene, žene poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Paleologa. Danas se ova ikona nalazi u muzeju ikona u Sofiji. Bugari su za vreme I Svetskog rata odneli u Sofiju i izvrstan ikonostas iz 17. veka.

(prema knjizi "Blago na putevima Jugoslavije")