Dinamična, raznovrsna vožnja uz nezaboravne vidike Može se reći da je ova izuzetno atraktivna i dinamična trasa bila puna kontrasta: bilo je gustih šuma i cvetnih livada, kamenjara i blata, beskrajno laganih uspona i oštrih na kojima se moglo samo gurati, dobrih puteva i tehnički zahtevnih stazica, reka, jezera i bezvodnog krša. Sve u svemu, bilo je ponečega da napoji dušu svakog od 13-orice (drugog dana 14-orice) učesnika (Bachaman (Miroslav), Aca, Zorba, Milan, Kuša, Boško, Neša, Rajko, Shebez (Đorđe), Sale, Neša (hrana), Dragan), koliko god njihovi ukusi bili raznovrsni, i to se videlo po euforičnom raspoloženju u kome je ovaj krug od Grze do Rtnja i nazad ostavio svoje učesnike, čvrsto rešene da nastave sa takvim avanturama. Za mnoge je ovo bio prvi izlet sa Freebiking ekipom, što je samo pojačalo oduševljenje i utiske. Ovaj izlet će ući u istoriju i kao izlet gde je po prvi put u istoriji Freebikinga veći broj bajkera prevezen organizovanim prevozom - minibusom sa prikolicom za bicikle.
Dva dana vožnje bila su potpuno različita (iako smo u oba dana vozili po oko 60 do 70 km), ali su se kao takvi idealno nadopunjavali, sačinivši savršenu celinu. Prvi dan je bio i kondiciono i tehnički težak, na momente gotovo iznurujući, o čemu svedoči i gotovo duplo više ukupnog uspona nego prvog dana (odnosno oko 1400 m). Ali bez obzira što je zahtevao napor učesnika, podario im je neke nezaboravne doživljaje i prizore: prolazak kroz mrak i memlu 2 km dugog tunela kroz Samanjac, neobične i nadahnjujuće prizore prilaska Rtnju sa nikad viđene, zapadne strane, kao i posetu Vrmdžanskom jezeru (što je bila premijera i malo iznenađenje - te varijante treka nema u FB Atlasu).
Drugi dan je bila jedna lagana, opuštena nagrada za oči, dušu i telo prvim danom iznurenih bajkera, čisto nadahnuće na dva točka koja bajkeru može da priušti beskrajno dug uspon uz Radovansku reku, a potom prelazak čarobnih četinarskih šuma i čistina na Velikoj i Maloj Brezovici na Kučaju. Prošli smo i pored hranilišta za vukove na Velikom Igrištu, a u potrazi za prečicom ka finalnom spustu na Grzu nenadano smo zabasali i u ozbiljnu ilovaču (zahvaljujući šumskim traktorima koji su prosto prekopali put).
Niko nije bio razočaran, svih 14 bajkera radovali su se kao deca posle vožnje, pijuckajući hladno pivo i sokiće kod hotela "Koliba" na Grzi. Hoćemo li ponovo? Naravno, i to već 30. maja, nešto severnije na Kučaju. Da li može da bude lepše nego što je bilo 9. i 10. maja, uskoro ćete pouzdano saznati - Vinatovača, Straža, Dubašnica, Malinik, Valkaluci i Kločanica nestrpljivo čekaju na nas!
Sada ću vas prepustiti uživanju u ovoj predivnoj foto priči, kako biste mogli barem da naslutite razloge našoj opijenosti.