|
petak, 17. avgust
Trnski Odorovci
Dan odmora su neki iskoristili da obiđu
manastir Poganovo iz XIV veka, bazen sa lekovitom vodom ili da se okupaju
u reci Jermi.
Međutim Viki i društvo su popili malo
više rakije, pa su se i raspevali. Naime pevačko društvo u sastavu:
Viki, Rose i Kirsi pevalo je u sav glas - ej haj vinca ca vinca rumena
- bez obzira na ozbiljnost tema raznih workshopova.
Pipa je morala da pronadje mirnije mesto
za priču o genetski modifikovanoj hrani. Međutim usred ozbiljne diskusije
Naima prasnu u smeh, jer je ugledala neobičan prizor.
Jutro u
Odorovcima
|
Leškarenje
na suncu
|
Viki je pokušavao da izvede akrobatsku
figuru. Hteo je da piški, ali je izgubio ravnotežu na strmom terenu,
pa je pao u grmlje.
|
subota, 18. avgust
Trnski Odorovci - Sukovo - Dimitrovgrad
Od manastira Poganovo pa dalje
kanjonom reke Jerme koja protiče pored puta uživali smo u blagoj
nizbrdici. Skoro da nije bilo potrebno okretati pedale.
U kanjonu
Jerme (L)
|
Put u kamenu
(L)
|
|
Hineke
i Sofija uživaju u vožnji
(L)
|
Pejzaž je bio prelep, a mi smo
nažalost morali dalje. Zastajkivali smo i slikali se pored puta.
Sačekali smo i ostale na raskrsnici
Pirot-Dimitrovgrad. Sada smo krenuli u grupi magistralnim putem.
Vozači su nas pozdravljali trubeći. Ubrzo smo stigli u grad.
Na železničkoj stanici su nas
dočekali Rozeta, Karin i Nikola. Zajedno smo otišli do stadiona,
gde smo postavili šatore.
Pošto smo brzo stigli, imali smo
još vremena da obiđemo grad.
|
|
Na
železničkoj stanici u Dimitrovgradu (L)
|
Ben je imao peh sa biciklom. Pukao
mu je ram. Na sreću lokalni majstor je to odmah zavario za samo
200 din.
Posle večere je bila tribina u
opštini, a uveče smo se popeli na obližnje brdo iznad grada. Pored
manastira na vrhu bio je disko na otvorenom. Kada sam primetio
da je tu i groblje, razočarao sam se. Vratio sam se ranije u kamp.
Muzika je treštala do kasno u noć,
ali san je lako pobedio.
|
|
nedelja, 19. avgust
Dimitrovgrad - državna granica
Granica je na samo 4km od Dimitrovgrada.
Opet smo krenuli zajedno, ali
sam ja pošao samo da ispratim društvo. Zastali smo pred graničnim
prelazom, a muzlka iz jedne od prikolica je popravila raspoloženje
prilikom pomalo tužnog rastanka sa ovom veoma simpatičnom družinom
ekologa na biciklima...
Naima, Mane, Raša i ja smo ubacili
bicikle u voz i vratili se u Beograd.
|
 |
 |
Milan Borić,
novembar 2001.
|
