bjuti wrote:Poštovani bajkeri
Prijatelj sam bachamana sa foruma, inače novinar časopisa Biznis i finansije i želeo bih da pišem o biciklizmu sa avanturističke ali i sa ekonomske strane. Potrebno mi je jedno 4-5 sagovornika, pa ako ste raspoloženi da mi odgovorite na sledeća pitanja:
Pitanja su tako formulisana da su odgovori na njih neminovno krajnje subjektivni, a u nekim slučajevima i nemogući. Pokušaću na njih da odgovorim u sopstveno ime, a verujem da će to učiniti i drugi.
Kakva su vaša iskustva sa eurovelo6 biciklističkom rutom?
Nikakva. Nisam zainteresovan za marketinške projekte tog tipa, pogotovo neke koji se finansiraju iz evropskih fondova.
Da li ju je neko prošao skroz, ili delom.
Mnogi, ali uglavnom stranci. Naši bajkeri ih često sreću na trasi. Za one koji ne poznaju dovoljno naše terene ili nemaju pristup relevantnim izvorima informacija, to je verovatno dobar način za neki prvi kontakt sa Srbijom na dva točka.
Kakvo je njeno stanje kroz Srbiju?
Promenjivo, mada nšta drugačije od vrlo varijabilnog kvaliteta puteva koji imamo u zemlji generalno. U pitanju je asfaltna trasa koja prolazi po pretežno ravnom terenu uz reku.
Šta se može očekivati u različitim zemljama oko snalaženja za smeštaja i u kojim zemljama ste najbolje prolazili i kako ste se za isti snalazili?
Bajkeri su u većini slučajeva skromni ljudi, koji ne traže luksuz, a natprosečno mnogo njih se odlučuje da kampuje. Za onoga ko preferira kampovanje, snalaženje nikad nije preveliki problem. Nema neke bitne razlike između različitih zemalja.
Kako izgleda strana zemlja ili Srbija viđena očima bicikliste?
Reakcije su uglavnom vrlo pozitivne, pogotovo što napolju nema puno informacija o Srbiji i što su prisutne mnoge predrasude. Meni kao njenom stanovniku Srbija izgleda sjajno, sa puno zanimljivih mesta koja još vredi obići, iako je već čitavog života obilazim. Naravno, ni okolne zemlje ne deluju ništa manje zanimljivo. Zapravo mene prevashodno zanima priroda, a sa takvim fokusom državne granice gube na značaju i planeta se posmatra kao celina, sa zanimljivim i manje zanimljivim mestima.
Za koga je biciklistička tura i šta treba znati ako prvi put krećes na put?
Previše uopšteno pitanje. Biciklistička tura može biti za sve one kojima prija da jašu bicikl, a šta treba znati? Svašta i ništa. Ništa nije apsolutno obavezno i neizostavno. Možda bi bilo dobro znati ovo
http://freebiking.org/2000/01/pre-nego-sto-se-upustite
Kakav bajk kakva oprema i slično i gde se o svemu tome obavestiti?
I ovo je krajnje subjektivno. Ljudi su sa nama kretali na ture na bajsevima od 100 evra i na bajsevima od 3000 evra, i podjednako u tome uživali. Sve je u glavi i u ličnim očekivanjima. A gde se o svemu obavestiti? Na Freebikingu, naravno
. U stotinak članaka na sajtu i u okviru foruma može se saznati apsolutno sve što bi čoveka na tu temu moglo da zanima.
Kolko može da košta daleka tura, dobar bicikl i dodatna oprema?
I ovo je vrlo varijabilno, u rasponu 1:10. Neki ovdašnji bajkeri koji su maštali o putu oko sveta računali su da mogu da opstanu sa par stotina evra mesečno. Sad sve zavisi koliko su dugo namerili da ostanu na tom putu.
Gde mogu da se skinu mape gps i druge rute itd?
Što se domaćih terena tiče, ubedljivo najveća kolekcija GPS trekova nalazi se na
http://www.stazeibogaze.info, a dostupna je i preko stranica
Freebiking Atlasa (Freebiking i Staze i Bogaze su funkcionalno integrisani sajtovi, deleći istu GPS bazu), gde kao dodatak na ono što se može naći na SiB korisnici mogu da pronađu i vrlo upotrebljive opise pojedinih područja ili planina (ovo opisivanje je posao koji još uvek nije završen).
Najduža i drugo: najlepša tura biciklom do sada?
Bilo je puno i dugih i lepih. Ne bih da se opredeljujem, svaka je fascinantna na svoj način. Baci pogled na
Turoteku i videćeš jako puno zanimljivih, krajnje raznovrsnih tura. A ima toga i
ovde
Da li starosna dob bicikliste ima prednosti ili ograničenja?
Potpuno je nebitno. Čovek može da bude u odličnoj fizičkoj kondiciji i sa 20 i sa 70. I obratno.
Šta se može videti samo bajsom, a teško drugim prevoznim sredstvima (pa i peške). Kako vam se npr. činio najlepši predeo i grad koji ste videli s bicikla?
Ono što je specifičnost bicikla jeste što on predstavlja idealan kompromis, koji nam omogućava da budemo u neposrednom dodiru sa okruženjem skoro u istoj meri kao kad smo pešaci, da fizički osećamo prostor kroz koji se krećemo, dok nam u isto vreme nudi znatno bolju pokretljivost i veću brzinu nego kada se krećemo pešice. To je ono što pleni i što ljude vezuje za bicikl. I pešačenje i istraživanje terena kolima imaju nekih svojih prednosti, ali bicikl je ono što spaja najbolje od ta dva sveta u jednom.
Doduše, nije baš svaki teren za bicikl. Neki tereni su prestrmi, neki su previše blatnjavi, neki su previše neravni tako da se biciklisti kreću takoreći kao da idu pešice, sa dodatnim teretom bicikla koji treba tegliti sa sobom (pa su ponekad čak sporiji od pešaka). Opet neki drugi tereni nisu dovoljno zanimljivi za prolazak biciklom, pa se njihov prelazak svodi na dugotrajno ritmično okretanje pedala uz nestrpljenje da ga što pre pređemo. Upravo u tome je smisao sajtova kao što je
Freebiking - da ljudima ukaže na mesta koja su savršena za bajs, i gde je on mnogo pre put ka bezgraničnom užitku, nego mazohizmu
Odgovore sa vašim punim imenom i prezimenom (da bi se napomenuli sagovornici
) pošaljite na
uros@bif.rs ili ovde na forum (ali je bolje na mejl).
Aleksandar Veljković, no to si već mogao i da pogodiš
