Od Milića i Studenice do Jankovog kamena i nazad, kroz najlepše predele Golije Kao da su svi osetili da je kraj oktobra "poslednji voz" u sezoni da se na dva točka pohrli na visoku planinu kakva je Golija i na poziv upućen prošlog meseca odazvalo se više fribajkera nego na bilo koju dosadašnju turu u desetogodišnjoj istoriji Freebikinga. Štaviše, imali smo čak i goste iz inostranstva - Igor je došao sa Džesikom i Karstenom iz Nemačke, koji su za proteklih 10 meseci proputovali veći deo Evrope i Azije na dva točka, a Yuri iz Ukrajine nam se pridružio bukvalno na dan polaska. Prvog dana su nam se pridružila još dvojica kraljevčana, što je ukupan broj pedalofila podiglo na 16.
Vreme je bilo solidno za ovo doba godine, oblačno i prohladno (drugog dana na našem visinskom cilju, Jankovom kamenu, temperatura je bila samo +2), ali suvo i bez vetra, tako da nam uz slojevitu bajkersku presvlaku ništa nije moglo pokvariti uživanje u svim bojama jeseni na ovoj prelepoj, prostranoj i raznolikoj planini jugozapadne Srbije. Gotovo idealnom grebenskom putanjom prvog dana smo prešli 51 km savlađujući lagano 1000 m visinske razlike (uz ukupni uspon od oko 1550 m), napajajući oči čitavim spektrom zamislivih prizora, od listopadnih i mešovitih do čistih četinarskih šuma, preko širokih vidika i pašnjaka rasutih po okolnim padinama na kojima su mirno pasle ovce i goveda.
Drugog dana smo prešli nešto manje od 50 km, u startu prišavši grebenom Jankovom kamenu iz pravca Odvraćenice, dostigavši posle par stotina metara laganog uspona 1833 m visoku najvišu tačku i konačni cilj našeg pohoda biciklima na Goliju. Onda je usledila nagrada za sav znoj i napore uložene tokom prethodnog dana - 1200 metara spusta, laganog klizanja ka dolini Studenice iz koje smo prethodnog dana krenuli, ali ovoga puta drugom trasom, ništa manje lepom od one kojom smo pristigli prvog dana.
Golija je zaista sa svojom gustom mrežom odličnih šumskih puteva i ogromnim prostranstvom razuđenih grebenova koji polukružno uokviruju sliv Studenice prava oaza za bajkere, pa i ne samo za bajkere, već i za sve one koji bilo na točkovima ili ugibajući tiho tlo sopstvenim stopama žele da urone u prirodu koja će im pružiti svu raskoš svojih večito raznovrsnih prizora
