Puno asfalta, puno širokih vidika, dinamičan teren Par godina unazad smo se na Freebikingu bezuspešno dogovarali oko termina kad bismo mogli da izvezemo krug oko Suve planine i u tome smo uspeli tek kada je Milan Drakulić iz naše niške ekipe iznenada, samo par dana uoči polaska, predložio da to bude za vikend 27. i 28. marta. Rano proleće je idealno vreme za tako nešto - dan je već dovoljno dug za ovaj po kilometraži prilično zahtevan krug, a asfaltna podloga po kojoj se vozi rešava nas briga o prosušenosti podloge na šumskim putevima.
Na brzinu se sakupilo nas osmoro - četvoro nišlija dočekalo je četvorku iz Novog Sada i Beograda kod Ćele kule u Nišu, odakle smo se uputili na naše dvodnevno, 133 km dugo upijanje daljina.
Prvi dan je bio prosto savršen, topao i sunčan, sa tek nešto malo vetra. Delovalo je da 90 km po asfaltu nije ništa, ali nakon što prođete Gadžin Han na ovoj trasi ravnih delova praktično i nema - stalno idete po talasastom terenu, tako da je u tih 90 km savladano čak 6 uspona, što je njihovu ukupnu količinu u metrima podiglo na 1100. Realno možda i nije puno, ali neki od nas koji nisu ove sezone imali dovoljno treninga bili su prilično iznureni na kraju dana. Ipak, lepi vidici i predeli napunili su srce.
Drugog dana, nakon spavanja u odličnom smeštaju odmarališta u Divljani, probudila nas je kiša koja je lila kao iz kabla. Kiša je ipak stala do nekog doba prepodneva, ali su oblaci, hladnoća i sada već gotovo orkanski vetar ostali. Usled premora prethodnog dana, 3/4 novosadsko-beogradske ekipe rešilo je da se "švercuje" u poslednjoj etapi doteravši kola iz Niša, dok je preostalih petoro musketara stoički prkosilo vetru pedalirajući preko Ploča nazad ka Nišu. Kad se saberu utisci, bilo je ovo jedno naporno, ali ipak lepo otvaranje Freebiking sezone, po asfaltnom putu na trasi gde se prozujalo kroz čak dvadesetak sela i varošica, što je vožnju učinilo možda nedovoljno pustolovnom za fribajking merila, ali nam je nekima od nas omogućilo da sagledamo krajeve kroz koje još nismo prolazili i da dobijemo bezbrojne ideje o mogućim zavlačenjima levo i desno. Naročito jak utisak ostavila je kanjonska dolina reke Lužnice i selo Ljuberađa, jedan pomalo neočekivan kutak živopisne prirode.
