Treking do vrha Beljanice po novembarskom snegu Ovo je bio jedan od onih "instant izleta", gde me je Buba u petak skroz zatekla predlogom da se ide na Trem, tokom večeri sam uspeo nju i Mišu da ubedim da trenutak nije baš najzgodniji za taj uspon (pogotovo ne iz Dušnika odakle je 1400 m visinske razlike) i da preporučim par alternativa, od kojih je Beljanica delovala svima najprihvatljivije.
Za razliku od 2004. kada sam nedelju dana ranije u novembru sa Davorom i Mirandom uspeo da preduhitrim prvi sneg šmugnuvši do Raškove livade i napravivši 20-kilometarski treking po visoravni Beljanice, ovoga puta u subotu predveče stigli smo u Lisine već zaodenute u belo ruho. Na planini je snega već bilo 15-ak cm, a mraz je stegao sa temperaturom od skoro 10 stepeni u minusu.
Posle prohladne noći u bungalovima pansiona "Vodopad" koji ipak nisu predviđeni za ozbiljniji mraz i malo dužeg čekanja na doručak, ipak smo zaključili da kratak novembarski dan ne može da primi u svoje oskudne sate čitav uspon iz Lisina do vrha Beljanice i povratak do iste tačke, tako da sam prevezao Bubu, Mišu i Dragoljuba uz Debeli potok do visine od oko 600 m (ostalo je još 700 m uspona), a Juri i ja smo onda produžili do Raškove livade na 1100 m, odakle smo krenuli prvoj ekipi penjača u susret.
Sa vremenom smo zaista imali sreće - iako je bilo hladno i zavejano, vetra je bilo tek na nekim eksponiranijim mestima, a odlična vidljivost sa solidnim periodima sunca i živopisnim oblicima koje su tvorili oblaci dala nam je priliku da sa grebena Beljanice vidimo i Rtanj, Malinik, Lisac, Stražu, Veliku Trestu, kao i ostatak Kučaja. Pogledajte kako Beljanica ume da izgleda kada se umota u belo...