Lazarev kanjon kao nepregledna riznica tajni Kada jednom otvorite knjigu tajni Lazarevog kanjona, rizikujete da ne budete u stanju da je pročitate do kraja života. Prođete li ga jednom, ideje o tome gde se sve treba zavući po liticama i vidikovcima njegova 4 kraka krenuće da se množe geometrijskom progresijom. Izađete li na neki od udaljenijih i teže pristupačnih vidikovaca, otkrićete druge, još teže pristupačne vidikovce, do kojih ćete prolaz pronaći samo temeljnim studiranjem topografije i projektovanjem prohodnih trasa za vaš GPS uređaj. Onda dolazi trenutak da uronite u beskonačno zelenilo koje okružuje njegove na sve strane rasute litice, jedan uspavani prostor koji visoka trava sve više osvaja, a ljudi su na njega odavno prestali da dolaze...

Prostor između dva najudaljenija kraka Lazarevog kanjona, Demižloka i Veja, koji meštani koji još uvek umeju da ga definišu često nazivaju Strnjak, a koji je u topo kartama označen bizarnim vlaškim nazivom Bradžetuluj, pravo je otkriće za istraživače egzotičnih kutaka. U stvarnosti daleko od strnjaka i neprohodnog terena, napredujući ka špicu između dva kraka kanjona preći ćete oko 4 km od najbližeg konkretnijeg puta preko bujnih livada i kroz guste šume pre nego što stignete do konačne livade od koje svojim terencem ne možete dalje. A u suštini i ne može se mnogo dalje - jedna markantna stena, sa koje se kao na dlanu vide lamelarne litice kanjona Demižloka, kao i Malinik, stena koju smo zimus spazili sa vrha Mikulja, nalazi se na samo stotinak metara od vas. Jedno od onih mesta koja su tako blizu, a savršeno skrivena, kao da su svetlosnim godinama udaljena od civilizacije u kojoj živimo.

Ovakve male, istraživačke avanture, lepa otkrića, jesu upravo ono što me vuče u prirodu, što zadovoljava onu neutoljivu glad za novim i nepoznatim, otkrivanjem skrivenog u onome što je, naizgled, već odavno poznato.