Solotuša, Dobro i Ljuto polje Vikend 12-13. februara bio je zamišljeno kao jedno zimsko opuštanje daleko od grada, lenčarenje bez ozbiljnih ambicija za neko istraživanje Tare. Vremenska prognoza je takođe bila krajnje neizvesna, a ni bilo kakav plan istraživanja nismo napravili. Jedna potpuno spontana improvizacija je zahvaljujući prilično toplom vremenu i neuobičajeno maloj količini snega (koji je na osunčanim stranama i potpuno okopneo) iznedrila dva sjajna dana sa 130 km zavlačenja po delovima Tare gde se ređe zalazi i pretvorila ovaj vikend u malo putovanje kroz vreme, u kome su nas magično privukle stare, napuštene pastirske bačije rasute po obroncima Zborišta, kao i Dobrom i Ljutom polju između Zborišta i Kaluđerskih Bara. Bila je to prilika da shvatimo da čak i ovde, u delu Srbije koji nije ni napušten ni nepoznat (štaviše, vrlo je popularna turistička destinacija) stari način života odumire, ostavljajući tiho svedočanstvo u vidu napuštenih kuća u kojima se nekad preko leta živelo sa prirodom, a koje se danas sve češće otkupljuju od naslednika i pretvaraju u vikendice. Bila je ovo možda jedna od poslednjih prilika da pokušamo da zamislimo kako je taj život nekada izgledao...

Otkrili smo i jedan dragulj čijeg postojanja do sada nismo bili svesni - vrelo Solotuše duboko ispod drevnog grada Solotnika, pored koga postoji (funkcionalna!) vodenica i novoizgrađena crkvica, a u kamenu par stotina metara dalje i pećina (nju ćemo posetiti kada bude manje klizavo :-)). Ovaj foto album je pokušaj da ta naša mala, neočekivana februarska otkrovenja podelimo sa vama.