Kopaonik i Goč Kopaonik, Goč, Željin, Stolovi, Ravna planina... Planinska oaza u srcu centralne Srbije

Aleksandar Lazović
Aleksandar Veljković

Deo omeđen klisurom reke Ibar sa zapada, dolinom Zapadne Morave sa severa i Kosovom sa juga prosečnom građaninu Srbije bio bi verovatno asocijacija za Kopaonik, a neki bi se setili i i njegovog severnog suseda, planine Goč. U stvari, sve su to prilično dinamične i raznovrsne, a često i visoke planine Kopaoničkog masiva, veoma bogate šumom, koje dominiraju centralnom Srbijom.

Najviša i najjužnija je, naravno, Kopaonik, koji na Pančićevom vrhu dostiže 2017 m i predstavlja za bicikliste možda i najzahtevniji teren od svih ovih planina, zbog velikih visinskih amplituda i ogromnog prostranstva koje obuhvata. Kopaonik je veoma raznovrstan i lep, nudeći ne samo okomite padine, već i prostranu visoravan oko sliva Samokovske reke, na kojoj dominiraju četinarske šume uz visok stepen biodiverziteta i specifične biljne zajednice. Severno od njega nalazi se Željin, sa karakterističnim vrhom u obliku sedla (Željin 1784mnv i Pločka Čuka 1779mnv udaljeni su par stotina metara jedan od drugog i dominiraju okolinom) i položajem na desnoj strani ibarske klisure, između reka Jošanice, Gokčanice i Rasine. Planina je pod šumom, osim u blizini Ibra gde je dosta ogoljena.

Planinska greda Studena - Ravna planina pruža se uglavnom od zapada ka istoku, od doline Ibra ka planini Goču, na dužini od oko 15 km. Sa severa je ograničena dolinom Brezanske reke a sa juga Gokčanicom. Na Studenoj su vrhovi: Cvetalica (1056), Kavgalija (1356), Karaula (1352), i Krš (1256), a na Ravnoj planini ima grebena od 1200 do 1300 i više metara, a najviši je Crni vrh (1543). Severne strane te planinske grede su pretežno pod šumom, južne su obešumljene i tu je razvijeno stočarstvo sela Gokčanice. Grebenom vodi slabiji seoski put do Polumira, u dolinu Ibra, ka Crnom Vrhu. Od njega se odvajaju slični putevi na sever ka selu Brezna, na jug prema Gokčanici, a ka istoku vodi nešto bolji put ka Goču. Do podnožja Ravne planine doseže i put uz Ribnicu, od Kraljeva. Pod vrhovima Studene i Ravne planine ima više izvora.

Stolovi se pružaju između dolina Ibra, Brezanske reke i Ribnice. Na severu se toj planinskoj masi priključuju manje planine, izdvojene od Stolova i među sobom kraćim a izrazitim dolinama pritoka Ibra i Ribnice, kao Ozren (959), Vitoš (755), Strmenica (678), Oštra Glava (729) i dr. Najviši vrhovi Stolova su Usovica (1356), Čiker (1325), Mala Čuka (1151), Velika Čuka (1030), Orlovac (938) i drugi manji prema dolini Ibra, a Čukar (1020), Tepak (1020), Klečak (871) i drugi manji prema dolini Ribnice. Širina i dužina te planinske mase iznose oko 12km. Južne strane su pretežno ogolele ili su pod pašnjacima, naročito u selu Brezna. Severne strane su pretežno pod šumom i šikarom. Najpogodniji pristup do severnih delova ove planinske grupe je od Kraljeva, preko manastira Žiče i zatim uz Žičku reku ili od Kraljeva uz Ribnicu asfaltnim putem Kraljevo - Zmajevac - Kamenica do podnožja, a zatim slabiji seoski kolski putevi i staze po grebenima.

Planinsko zemljište istočno od doline Ribnice i severno od Ravne planine predstavlja središnji masiv Goča. Tu su visovi Krnja jela (1154), Plaže (853), Crni vrh (819), Ljuto brdo (645) i drugi niži na južnom obodu Kraljevačkog suženja kao Ćava (550), Stepandelo (405 - 357) itd. Istočni, viši deo planine karakterišu vrhovi Ljukten (1216mnv) i Krst (1123), i Vodičko brdo (1121). U taj planinski teren urezane su kratke doline i brojne vododerine pritoka Ribnice na zapadu i pritoka Zapadne Morave na severu i istoku. Ta je oblast najveća pod šumom, a naseljena je na severnom i istočnom obodu. Grebenom vodi seoski put od sela Vrba ka Ravnoj planini i Goču.

Za kraljevčane, ovaj predeo je neiscrpan izvor inspiracije za vikend bežanje iz gradske svakodnevnice. Izuzetno je pristupačan, sa odličnom mrežom puteva od kojih su ključni asfaltirani.

Od smeštajnih kapaciteta (sem nezaobilaznog "mega centra" Kopaonika) ističu se dva ski centra na Goču: Dobre Vode, sa kraljevačke strane i Krst, iz pravca Vrnjačke Banje koji su na idealnim mestima za započinjanje bajkerskih avantura. Na Stolovima se nalaze planinski domovi u Brezni i u Gradima, a Željinu se najlakše pristupa iz Gokčanice i iz Stanišinaca/Mitrovog Polja.

Turistička poseta ovim krajevima eksponencijalno opada od severa prema jugu, osim u vreme organizovanih planinarskih uspona, i petrovdanskog sabora u Sutelici na Željinu.

Teren je sve samo ne ravan - na bilo koju stranu da krenete, cifra ukupnog uspona će veoma brzo rasti. Ali u tome je i čar ovih planina! Što više izbegavate glavne turističke pravce, priroda će vam se prikazivati u lepšem svetlu. Nepregledne šume, potoci koji vekovima oblikuju svoje staze i bezbrojni vidici u različito doba godine pružaju jedinstven, uvek drugačiji utisak. Ko je bio, zna o čemu pričam. Ostali - priroda vas čeka!