Najveće nenastanjeno prostranstvo u Srbiji Kučaj, Beljanica, Malinik, Samanjac, Rtanj

Krenuvši od Despotovca na zapadu do Zlota na istoku i od Žagubice na severu do Čestobrodice na jugu, područje Kučaja, Beljanice i Malinika zahvata oko 2500 kvadratnih kilometara potpuno nenaseljene teritorije, što je najveći kontinuirani komad divljine u Srbiji. Leti pohođen uglavnom od strane drvoseča i lovaca, sa prvim snegom ljudi napuštaju ovaj predeo surove klime i prepuštaju ga njegovim iskonskim stanovnicima - vukovima, medvedima, divljim svinjama i divokozama da do proleća jedini prave prtinu kroz smetove. Ogromnost ovog prostora je gotovo nesaglediva, potpuno apstraktna za gradskog čoveka. Pešice su vam potrebna tri duga, lepa letnja dana da biste ga pregazili s jednog kraja na drugi, osećajući se na momente kao da ste hiljadama kilometara udaljeni od civilizacije. Raznovrsnost njegove prirode potpuno razoružava i ostavlja bez daha, predstavljajući pravo otkrovenje. Na ovom prostoru smenjuju se krečnjački masivi sa izrazitim kraškim odlikama (vrtače, jame, pećine) i fino izvajani, dugi grebeni od vododrživih stena, stvarajući izuzetnu geomorfološku i biološku dinamiku. Tu se nalazi i možda najčuveniji kanjon u Srbiji, Lazarev, kao i brojni drugi kanjoni (Resave, Kločanice, Radovanske reke, Suvi Do, Tisnica...), zatim nekoliko kraških platoa (od kojih Stobori predstavljaju najljući krš u Srbiji, prepun škrapara i vrtača), ali je tu i najveće šumsko prostranstvo, gde se dinamično smenjuju listopadne i četinarske sastojine.

Ono što ovaj prostor čini izuzetno interesantnim iz bajkerske perspektive (štaviše, u pitanju je ubedljivo najbolji MTB teren u zemlji) jeste veoma razgranata mreža odličnih šumskih puteva, čije postojanje treba zahvaliti eksploataciji šuma. Ovi putevi su skoro po pravilu izuzetno blagi (nagiba manjeg od 8%), tako da imaju idealnu konfiguraciju za efikasno kretanje biciklom. Na ovom terenu ćete za tili čas prevaliti više desetina kilometara kroz guste šume, kanjonskim dolinama ili preko živopisnih visokogorskih platoa, nimalo se ne zamorivši i gotovo ne primetivši da ste se sa visine od oko 300 m popeli na 1000 m, pa i više. Do samih najviših vrhova Beljanice (1339 m) i Kučaja (1284 m) vode vrlo kvalitetni zemljani putevi, a sa njih se pružaju atraktivni vidici. Ove planine bogate su i terenima za ekstremne MTB discipline. Da biste biciklom zavirili u svaki kutak ovog prostora moraćete da odvojite barem nedelju dana, jer mreža puteva i staza koje zavređuju da barem jednom u životu njima prođete sigurno broji nekih 700-1000 km. A kada jednom prođete, uvek ćete poželeti da se vraćate.

Dodatnu atraktivnost ovom prostoru daje činjenica da je on iz smera Beograda veoma lako pristupačan, jer je tek dvadesetak kilometara udaljen od autoputa Beograd - Niš, a ukupno oko 150 km od Beograda, što znači da vrlo lako možete doći na Kučaj čak i na jednodnevne ture ukoliko ne možete da odvojite više vremena. Greben Samanjca i veličanstvena kupola Rtnja čine logičnu celinu s ovim prostorom, dodatno pojačavajući kontraste i nudeći jednako živopisne biciklističke i pešačke uspone.

Smeštajni kapaciteti na ovom prostoru su retki i uglavnom koncentrisani u obodnim područjima, tako da ste prevashodno upućeni na kampovanje ukoliko želite da ga doživite s punim intenzitetom i na pravi način. U centralnim delovima Kučaja postoji više lovačkih domova na vrlo atraktivnim lokacijama (Valkaluci, Pešterac, Javorak, Velika Brezovica, Dubašnica), ali su oni uglavnom zatvorenog tipa, orijentisani ka populaciji lovaca i da bi se u njima noćilo neophodna je prethodna najava i dogovor sa nadležnim šumskim gazdinstvom. Planinarski dom u Lisinama otvara se samo za veće najavljene grupe, planinarski dom na Grzi radi preko leta, a motel kod Lazareve pećine je u fazi svojinske transformacije i u trenutku pisanja ovog teksta nije bio otvoren za posetioce. Jako lep, nov motel u Lisinama na Resavi je, na žalost, pre par godina izgoreo, ali su uz kafanu "Vodopad", pored samog Vodopada u Lisinama, nikli novi, komforni bungalovi (više u Bazi jeftine spavke). Uzvodno na Resavi, na samom početku doline Vinatovače, u izgradnji je nov lovački dom. Šumska kuća na Buku na reci Busovati pod Beljanicom je napuštena i zapuštena (može se spavati u vrećama na podu, ali nema prozora niti vrata. Opšti je utisak da nadležna šumska gazdinstva imaju tendenciju da drže "turiste" podalje od ovog prostora, pravdajući to činjenicom da je on prepun lovišta i da svako prekomerno kretanje ljudi uznemirava divljač. Verovatno je za takav stav delimično zaslužna i činjenica da se tu nalazi vojni poligon Pasuljanske Livade i da vojska ne gleda blagonaklono na kretanje civila u njegovoj blizini. No sva ta nedostupnost i zabranjenost s jedne strane, a izuzetna prohodnost i savršenstvo bajkerskih terena s druge, čine taj prostor neodoljivim za prave avanturiste.

Nemoguće je na jednoj stranici čak i pomenuti, a kamoli opisati sve njegove kutke i lepote. Zato se nadam da ćete iz ilustrovanih opisa predloženih bajkerskih trasa steći malo bolju predstavu o čemu se tu radi, a da će vas priloženi trekovi ohrabriti da se upustite u neke od najvećih bajkerskih avantura u Srbiji. Jer - jednom kada počnete da se kotrljate kroz ovaj prostor, više nećete imati koga da pitate za put (ok, možda ponekog drvoseču); bićete sami sa svojim biciklom, GPS-om i tajnovitim stanovnicima šume...