Veliki i Mali Krš, Stol, Deli Jovan Ogromni, otvoreni prostori

Područje planinskih grebena Velikog i Malog Krša, Stola i Deli Jovana radikalno se razlikuje od ostatka ambijenta istočne Srbije. Umesto ušuškanih i izuvijanih rečnih dolina gusto uklještenih između razgranatih grebena obraslih zelenišom nalik na amazonske prašume, ovde imamo tri dugačka, jasno razdvojena planinska grebena, tri uspavana džina, od kojih svaki ima svoj jasan identitet i priču, a između njih nalaze se široke doline iz kojih pogled puca desetinama kilometara unaokolo. Ovo je prostor u kome će vas nebo gotovo progutati svojom ogromnošću, gde ćete svoje ciljeve obično moći da vidite, kao na dlanu, pola dana pre nego što do njih stignete i da lagano gustirate prilaženje. Ovo je prostor gde geografiju doživljavate skoro kao na topografskoj karti, iz široke perspektive, gde vam je dvogled korisniji nego drugde i gde ćete, kada se uspenjete na neki od tri uspavana džina, prostor oko sebe sagledavati kao neki grandiozni, bajkoviti predeo iz Tolkinovih legendi o Međuzemlji.

Naizgled isti po veličini, načinu i smeru prostiranja, Krš, Stol i Deli Jovan su suštinski različiti i unikatni. Najimpozantniji po pitanju reljefa je svakako Krš, mlada krečnjačka formacija čiji dugačak, oštri, stenoviti greben biste pre očekivali da vidite negde u Alpima nego u istočnoj Srbiji. Njegova beskrajno duga ivica mestimično podseća na oštricu žileta stvorenog da raspara nebo, kičmu sastavljenu od bezbrojnih pršljenova blago povijenih od jugoistoka ka severu. Prevoj Vrata, preko koga prolazi asfaltni put od Bora ka Majdanpeku, deli Krš na dva dela, Veliki i Mali. Koliko god sam greben bio bezvodan, iz brojnih pećina u njegovom podnožju izbijaju neka vrlo moćna kraška vrela, od kojih su najpoznatija Beli Izvori na krajnje severozapadnom kraju masiva Malog Krša (greben Kunana, koji se naslanja na glavni greben preko Garvana) i reka Bigar.

Iako je takođe stenovita krečnjačka formacija, Stol je potpuno različit od Krša. Radi se o jednoj gromadi pretežno okruglastog oblika koja ima jasno definisan visinski plato (visoravan), nalik planinama kao što su recimo Beljanica ili Tupižnica. Samo u krajnjem jugoistočnom delu masiv Stola se sužava i lagano završava oštrim grebenom. Glavne stenovite gromade koje čine Stol formirane su od da vrha, Stol i Vizak, u čijim nedrima je skrivena mala, ali prelepa visoravan sa sočnim, cvetnim livadama koje su u proleće prelepe (ovde se nalazi i planinarski dom, kao i očaravajuće malo jezerce u kome je leti moguće kupanje). Ovo je jedna od najharizmatičnijih tačaka istočne Srbije, jedan od prostora iskonskog mira i lepote, gde kada dođete po pravilu oklevate da odatle odete.

Deli Jovan se prostire u dužini od skoro 30 km na sličan način kao i Krš, ali je, za razliku od njega, formacija potpuno različite geološke starosti i sastava. Stvoren iz prilično monolitnih, tamnih gabro-stena, Deli Jovan je najšumovitiji od tri grebena, koji se samo u području Malog i Velikog Golog vrha u većoj meri otvara formirajući livadske biljne zajednice. Deli Jovan je takođe i najbogatiji vodom od ova tri, a zbog povoljne geografske lokacije na njegovim vrhovima smešteni su i telekomunikacioni i TV repetitori. Šume bukve i hrasta kojima je obrastao Deli Jovan sa svih strana nadaleko su poznate, bogate raznovrsnim zeljastim rastinjem i gljivama, a ovo je planina na kojoj ćete susresti i najviše raznovrsne divljači (na jugoistočnom delu Deli Jovana nalazi se veliki ograđeni lovni rezervat).

Između ova tri masiva nalaze se široke doline kojima prolaze asfaltni putevi Donji Milanovac - Bor, Donji Milanovac - Majdanpek i Bor - Majdanpek, u kojima se nalazi nekoliko vrlo živopisih sela (Crnajka, Tanda, Gornjane, Rudna Glava, Blizna) sa srdačnim i vrlo zanimljivim stanovnicima vlaškog porekla, gde možete saznati puno o tradiciji i legendama ovog kraja koji kao da je celim svojim duhovnim bićem izronio iz legende.

Iz bajkerske perspektive gledano, dugo sam ovaj kraj tretirao samo kao zanimljivu destinaciju za neka proputovanja na dužim relacijama (i to pre svega planinarski dom i jezero na Stolu kao mesto za konak), ne razmatrajući ozbiljno čitav prostor kao dobar teren za izvođenje zanimljivih kružnih tura "u lokalu". Međutim, kako sam upoznavao njegove sporedne puteljke tako su u glavi krenule da mi se slažu kockice da bi se na kraju formirao izuzetno atraktivan mozaik koji čini bar desetak sjajnih vožnji koje su, bez temeljnog poznavanja kraja, totalna apstrakcija i teško ih je čak i naslutiti.

Ono što je u startu delovalo destimulativno jeste činjenica da su mnogi usponi u kraju, zbog razuđenosti reljefa i činjenice da je svaki uspon na planinu ovde ozbiljan poduhvat, veoma naporni i često je na njima barem u jednom delu neophodno gurati bicikle (na primer, sva četiri moguća prilaza Stolu teško da mogu da prođu bez guranja u završnici uspinjanja na plato). Ali dobro poznavanje putne mreže ovakve "bajkerski inkompatibilne" detalje može zaista svesti na minimum i pretvoriti ih u beznačajnu kap pojačanog napora u desetinama kilometara nepomućenog pedalofilskog užitka koji vam krugovi oko bilo kog od ova tri planinska masiva mogu priuštiti.

Iako je na ovom prostoru gustina naseljenosti u proseku nešto veća nego u mnogim drugim delovima istočne Srbije i čitav kraj vam ne daje onaj osećaj potpune uronjenosti u divljinu i samoću, ono što će vam pedaliranje ovim krajem bez premca priuštiti jesu beskrajni vidici, neki nezaboravni spustovi, prosto idealna proporcija pustog asfalta i dobrog makadama, mada ćete bez problema pronaći i blato ako ste spremni da se zavučete i na neke puteljke kojima se ređe ide. Pogledajte kakve bajkerske tajne ovaj kraj krije za vas i suguran sam da ćete se prijatno iznenaditi!