Tara i Zlatibor Šumsko-livadska bajka za bajkere

Ako postoji neko planinsko područje u Srbiji koje svojom lepotom "kao sa razglednice" pleni već na prvi pogled, područje planina Tare i Zlatibora je zasigurno najbolji kandidat. Kada je 1996. godine video Taru, direktor evropske federacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, Dr. Etkin Clark, je rekao - "ja ovako zamišljam raj". Zaista, teško je ne biti potpuno razoružan i opčinjen raskošnom lepotom ove planine, podjednako njenim prelepim, gustim mešovitim šumama koje su po svom diverzitetu, po svojoj autohtonoj divljoj mešavini četinara i lišćara jedinstvene u Srbiji, njenim cvetnim livadama punim gljiva, kanjonima i jezerima koje je okružuju i krase, ili jedinstvenom starovlaškom arhitekturom seoskih domaćinstava i pojata. Tara predstavlja jednu dinamičnu celinu koja svojim promenama ne prestaje da vas oduševljava i iznenađuje, prostor na kome ste potpuno zaštićeni od monotonije, a gde su vam vidici koji će vas ostavljati bez daha praktično zagarantovani. Posle svoje prve posete Tari, naš prijatelj i fribajker, Bane Rodić, svoje impresije je izneo kratko i jasno:

"Тара нема ни један лош кадар, где год и кад год да погледаш, на било коју страну, тешко да нећеш одморити око, а често ћеш доживети и одушевљење призором, амбијентом, мирисом, звуком.
Не сећам се да сам икад, од када педалирам, возио толико километара и сати по четинарској шуми по одличној „off-road“ подлози.“

Mislim da ovaj komentar dovoljno govori o prirodnim lepotama Tare. Kada ovu planinu posmatramo sa geomorfološke tačke gledišta, pokušavajući da procenimo koliko je njen teren pogodan za savlađivanje biciklom, oduševljenje nije nšta manje. Veći deo Tare je visoravan, prosečne nadmorske visine 1000-1100 m, iz koje se izdižu dva glavna grebena viših vrhova, jedan kojim dominira Zborište sa svojih 1544 mnv, i drugi, viši, ujedno i greben u kome se nalazi najviši vrh Tare, Veliki Stolac, visok čak 1675 m. Čitav ovaj prostor okružen je sa tri strane monumentalnim kanjonom Drine, koji je pre potapanja prilikom izgradnje HE Bajina Bašta sa preko 1200 m dubine bio drugi u svetu. Na obodu visoravni, sa pogledom u dubine kanjona, nalaze se brojni monumentalni vidikovci, od kojih se na neke može stići i biciklom (na primer, do Banjske ili Biljeških stena). Taru odlikuje i gusta mreža savršenih makadamskih šumskih puteva, kao stvorenih za opušteno savladavanje biciklom, koji vam na nekoliko mesta omogućavaju da pedalirajući stignete do skoro 1500 m visine (na samoj granici Srbije i BiH pod Stolcem, kao i do 1400 m na putu ka Mokroj Gori i Šarganu, pod Zborištem). Prostor između Mitrovca i Kaluđerskih Bara predstavlja jedan idealan "MTB poligon" koji vas neće izlagati naporima dugotrajnih uspona, koji će vam omogućiti da na visinama od 1000 do 1200 m lagano talasate desetinama kilometara kroz prelepe, guste šume, odmarajući i mozak i dušu.

U samom središtu Tare nalazi se Zaovinsko jezero, jedan zeleni dragulj sa kracima raštrkanim poput norveških fjordova, na čijim padinama se smenjuju gusti četinarski zasadi i sočne livade, a koje je okruženo brojnim, raštrkanim seoskim domaćinstvima, u kojima možete naći konak na svom obilasku Tarskih lepota biciklom (i ne samo biciklom). Od Zaovinskog jezera, preko Bature s jedne strane, ili preko Karaklija s druge, vodi prelepa šumska transferzala, koja će vas popeti na 1470 m visine pre nego što vas spusti do Predovog Krsta i grebena koji se, iznad sela Jagoštice, proteže ka Galiniku, Smiljevcu i Velikom Kraju, najdivljijem i od civilizacije najudaljenijem delu Tare. Uz izuzetno bogatstvo flore, Tare je prebogata i životinjskim svetom, gde su zastupljene gotovo sve vrste divljači koje žive u Srbiji. Samo po brojnosti populacije medveda, Tara nadmašuje sva druga planinska područja u Srbiji zajedno.

Za smeštaj na Tari ne treba brinuti; počev od visoko urbanizovanih Kaluđerskih Bara gde gotovo da nema vikendice čiji domaćin ne izdaje sobe turistima, preko mirnijih vikend naselja kao što su Sokolina i Osluša, do Mitrovca i njegove okoline prenoćište možete naći na svakom koraku. Na Zaovinskom jezeru takođe mnoga domaćinstva izdaju sobe, a na Predovom Krstu, tom udaljenom, gotovo mističnom delu Tare, postoji motel (odnosno lovački dom) "Era", kao i veliki planinarski dom u njegovom neposrednom susedstvu. U okolini Predovog Krsta takođe možete naći vikendice za izdavanje. Za kontakt podatke možete konsultovati našu Bazu jeftine spavke, arhivu poruka na Freebiking mejling listi (Search), kao i neki od brojnih turističkih sajtova posvećenih turističkoj ponudi Tare i Bajine Bašte, kao što je recimo www.tara-bajinabasta.com, kao i kontaktirati lično nekoga od nas za savet. Ukoliko preferirate kampovanje, Tara obiluje sjajnim lokacijama za podizanje šatora, tako da ćete teško moći da se odlučite gde vam se najviše dopada da to učinite. No imajte u vidu i činjenicu da veći deo ove planine predstavlja područje istoimenog Nacionalnog parka, tako da ne možete kampovati gdegod vam dune. Zapravo, zvanično ne možete kampovati nigde sem na mestima koja su za to predviđena, što znači da treba tražiti mesta gde ne privlačite previše pažnju. Nemojte da ložite vatru, a ako to baš morate da činite, svakako budite sigurni da ste je ugasili pre napuštanja logora. U svakom slučaju, Tara je jedan od modernijih Nacionalnih parkova u Srbiji, sa menadžmentom koji ima puno sluha za turističku promociju parka, trudeći se da, umesto da glume "policajce", predstavljaju servis posetilaca, koji će uvek biti negde blizu, da pomogne, zaštiti i uputi ako ustreba. Zahvaljujući toj otvorenosti za nove ideje pre nekoliko godina je nastao i projekat Tarocikl, u okviru koga je Jovan Eraković (u to vreme još uvek jedan od administratora Freebiking-a) osmislio, iscrtao i u štampanom i elektronskom obliku objavio mapu biciklističkih trasa po Tari, koju možete kupiti na svim punktovima sa turističkim informacijama na teritoriji Parka. Na Tari se često održavaju i takmičenja u orijentiringu kao i trke u MTB prvenstvu Srbije, a ona je i jedna od omiljenih planinarskih destinacija.

Zlatibor, s druge strane, poznat kao najurbanija planina u Srbiji, posetiocima nudi mnogo više i bolje od prenaseljenog haosa Partizanskih Voda i Čajetine. I ova ogromna visoravan, daleko manje šumovita od Tare, itekako krije vredne prirodne dragulje, poput kanjona, jezera i vodopada, lepih, šumovitih uspona u svojim južnijim i zapadnijim delovima, jedan vrlo dinamičan krajolik bitno različit od onoga što pod Zlatiborom podrazumevaju oni koji nikad nisu odmakli od Partizanskih Voda. Bilo da krenete ka slapovima na Gostilju ili dalje na jugoistok ka Čemernici i Javoru, na jug ka Murtenici i Uvcu ili na zapad, uvek će vas iznova iznenađivati otkrića na ovom, vrlo raznovrsnom prostranstvu. Naročito su atraktivne ture između Zlatibora i Tare, preko Viogora i Šargana, pa je to razlog zašto sam ove dve planine u Atlasu svrstao zajedno, kao deo jedne logične prirodne celine, koju ne bi trebalo "administrativno" razdvajati. Siguran sam da će ova sekcija u Atlasu vrlo brzo narasti na popriličan broj trekova, ne samo zato što se radi o prostoru takve konfiguracije koji zaista nudi bezbroj lepih krugova i kombinacija pravaca za obilazak, već i zato što je reč o tradicionalnom turističkom regionu, koji je i do sada bio često posećivan od bajkera i za koji mnogi od vas sigurno imaju i sopstvene, živopisne priloge. Pogledajte šta smo do sada prikupili za vas...