Ka crvenim oblucima Stare
Lagano, višednevno prikradanje Staroj planini

10 - 19. juli 2008.
Fotografije, priča, mape: Aleksandar Veljković
Gordana Atanasijević

Dok leti većina ljudi mašta o peščanim plažama i egzotičnim ostrvima, hotelima sa što je moguće više zvezdica, čvarenju na suncu i ispijanju koktela u toplim letnjim večerima uz muziku i more, ja već godinama sve više klizim u neke svoje pustinjačke tripove, želeći da mi leto bude sušta suprotnost urbane ludnice u kojoj živim tokom većeg dela godine. Umesto večite frke tragam za mirom, umesto buke za tišinom, umesto brzine za potpunim usporenjem, a umesto komfora za potpunim minimalizmom, sa samo elementarnim uslovima za preživljavanje.

Idealno letovanje za mene podrazumeva što je moguće bolju autonomiju i pokretljivost, nezavisnost od sredstava javnog prevoza, uz mogućnost da sa sobom ponesem šator, vreće za spavanje, stolice i stočić na rasklapanje, mobilni tuš, elementarnu količinu odeće neophodnu da se čovek ne usmrdi na dužem putovanju, kompletan korpus navigacione i foto tehnike koji uključuje i centralnu jedinicu za smeštanje, obradu i pripremu materijala (ok, ovo je možda već neka vrsta profesionalne deformacije), i naravno, količinu hrane koja može garantovati preživljavanje u nekoj pećini u slučaju kraćeg nuklearnog rata, dajući mi minimum razloga da se, kada jednom napustim asfalt, na isti vraćam, niti da više tražim bilo kakvo prisustvo ljudi. Idealno letovanje podrazumeva i odsustvo bilo kakve satnice i striktnog plana kretanja, odnosno potpuno prepuštanje impulsima, intuiciji, potpunu slobodu istraživanja i širom otvorena čula.

Naravno, nekakva ideja o tome gde će se ići ipak postoji. Boje koje se provlače kroz svest u mesecima maštanja o tom vremenu koje je (znatno) duže od vikenda, a koje će moći da se odvoji za potpunu intimu s prirodom, sklope se sa bojama na topografskim kartama i u riznici sećanja kao kakvo ulje na platnu i slika je tu, nepobitno saznanje o tome šta će u danima koji predstoje dovesti do savršenog sazvučja. Goca i ja smo se prilično lako složili da će to leta 2008. biti Stara planina, iako nam radoznalosti i ideja šta bi se sve moglo istraživati nikad ne manjka. Za Gocu su mnogi dragulji Stare bili uzbudljiva i očaravajuća premijera, dok je za mene to bila prilika da ponovo krenem u pohode jednom fascinantnom prostoru koji preplavljuje čula i ostavlja bez daha, mestu koga sam nakon svake posete sve više gladan. Tako je, posle nekoliko dana priprema i odlaganja, 10. jula konačno otpočelo naše prikradanje Staroj planini...