Pedaliranje od Titela do Refresh festivala (Kotor)
Pređenih 736 kilometara, ravnice, brda, planina i gora
31. juli - 06. avgust 2008.
Pedalirao, doživeo, proživeo i opet će ponoviti: Milan Lisica
Slike: Milan Lisica (Zahvalnost dugujem Nenadu Milekiću, vlasniku foto aparata, fala Avakse) |
Ideja o neprofesionalnom avanturističkom biciklizmu me je oduvek oduševljavala, na to sam gledao sa velikim divljenjem i željom da se i ja jedared upustim u takav slalom svetskim putevima. Sa početka godine sa najstarijim kolegom, po stažu poznavanja, sa fakulteta počnem da razmišljam o ideji odlaska na more biciklom. Istog trenutka se obojica zagrejasmo i krenusmo u potragu za ljudima i korisnim informacijama koje bi nam bile od koristi za tako nešto. Glavni problem nam je bio ADEKVATAN BICIKL. Na moju sreću i odušeljenje jedan takav zateknem kući kada sam jednog vikenda dolazio sa fakulteta (Fala ti bato i Vama čika Pero). Sutradan odmah odem na prvo veće pedalanje od Titela do Novog Sada (50 km). Krenuli su ubrzo sve konstantnija putovanja, i pripremanje za taj veliki put. Ubrzo shvatih da me kolega i veliki prijatelj Goran Đerić ove godine neće pratiti i paziti na mene, nema veze godine i turneje su pred nama. Ubrzo na internetu nađem momke iz Beograda koji traže kompanjone koji bi išli od Beograda do Kotora. Odmah ih nazovem i postanem deo potencijalne ekipe. Neke više sile (nedobijanje godišnjih odmora, prinove na putu – NEKA JE SA SREĆOM) odlučile su da na put krenem sam. Poznanici na samu ideju su rekli da sam lud, i da bolje idem kao sav “normalan” svet vozom ili busom. Inače jedan od najvećih, sa razlogom, protivnika puta su bili moji roditelji, koji su mi bezuspešno nudili avionsku kartu Beograd – Tivat, što sam kroz smeh odbijao. Imao sam neverovatno jaku motivaciju i razlog da stignem do Kotora, koji ni na karti nije blizu. Neko me je dole čekao, neko bez koga avantura ne bi bila ista. Naime nekoliko osoba je bilo virtuelno sa mnom, znaju one o kome pričam. Pa da krenemo...
|